0
Retko mi se ovako lepo povežu neke stvari u životu sa muzikom, kao sa ovom pesmom. Scarlet Pleasure sa albuma Garden iz 2020. Pesmica prosto gura ruku ka flaši, proslavi života. Nema ekipe, sedim sam za stolom i razmišljam. Kakav život! Ma kakav god da je, moj je. Divna vožnja kroz ljude, predele i emocije. Jebeš šta pričaju, kakav život!
POGLEDAJTE JOŠ:
Kod kolege sam. Ponovo ležim na levom boku, nag do pojasa. On mi je prvi našao ozbiljan problem sa srcem. Verujem mu bespogovorno. Dan pre pregleda sam bio u teretani. Bole me grudni mišići kroz koje on ore svojom kardiološkom sondom. Nisam zabrinut, uprkos svim izgledima. Prvi put kada mi je radio ultrazvuk srca, moj Toni samo što nije zaplakao. Doživeo sam da tešim svog doktora zbog svog stanja. Sada ležim opušteno. Znam da sam dobar. Znam da je moje srce tu. On u tišini radi, primećujem samo da nešto mnogo štampa. U jednom trenutku mi kaže da ne veruje koliko mi se nalaz popravio. Da ti nisam onda radio ultrazvuk, sada bih ti rekao da si potpuno zdrav i da ideš kući. Dobro, Toni, a šta ti je brat rekao? Da će sve da bude u redu. Ne zajebavaj se, ovo je u rangu čuda, odgovara.
Izlazim iz ordinacije. Dočekuje me prolećno sunce. Moj život. Kreće u ušima ova himna svih hedonista, bonvivana i vagabunda. Svih koji slave svoj život. Samo što ne skakućem uz nju. Radostan što sam se vratio. Što se osećam ponovo živim. Celim. Jakim. Moj život je bio daleko od filmskog. Nikada se nije pojavio bogati teča iz dalekoga sveta i dao mi nešto. Nikada po loju. Uvek uz vetar. Ali slobodan. Svoj.
Za dete iz ulice Dragiše Mišovića u Kraljevu startna pozicija mi je bila minus hiljadu. Šanse su najveće bile na poljima za propast. Minimalne za sreću i dobar osećaj. Neću da kažem namerno uspeh jer je to najnemerljivija kategorija. Ali me je moj život pogledao. Vratio mi sve sate provedene u čitaonici, sa knjigom u krevetu, u stolici nekih amfiteatara. Dao mi je priliku da pređem stotine hiljade kilometara po ovoj planeti. Upoznam različite. Zanimljive i one druge. Da naučim svašta. Da budem bolji.
U nekim stvarima i manje dobar. Da budem najbolji drug muzičara, konobara, taksista. Da savladam veštinu preživljavanja u svakoj kafani. Jebeš ga, i to je život. Preterivanje u piću i emociji. Niko nije mogao da kaže da sam cava. Kafana me je naučila da se neka pitanja nikada ne postavljaju. Da se ljudi poštuju koju god boju kože imali, kom god Bogu da se mole i kojim prstima krste. Da sebe odbranim od svakoga. I svakoga od sebe.
POGLEDAJTE JOŠ:
Sedim u ordinaciji na Dedinju. Moj kardiolog, koji me je u januaru izvukao iz zemlje senki, tipka po tastaturi kompjutera, ne skidajući pogled sa monitora. Dobro, mogu li malo da krenem sa
teretanom? Možeš, druže, ali nemoj da preteruješ sa težinama. 20-30 kg maksimalno. Srđane, zbog tih težina neću ni da idem. Pa ja se zagrevam sa tim. I to je jedina stvar koju ga nisam poslušao. Sedim i razmišljam. Ako će već da odeš, imaš da odeš kao čovek, a ne kao kišna glista. Deci u Ahileju rekoh da ako zveknem o patos samo pozovu hitnu i kažu Dedinje. Da se ne trude oko mene. I počnem svaki dan da idem na treninge. Da uživam u putu do teretane, sa rancem na leđima. Dok u glavi prolazim planirani trening. Srećem Simetriju na treningu. Grli me kao rođenog kada mu saopštih vesti. Siguran sam da su ti treninzi samo doprineli bržem oporavku.
Nije lako. Imaš pedeset godina i dalje imaš fokus. Nešto te tera na tu urednost. Svakodneevno testiranje sebe i svoje volje. Gledam masu likova koji bleje po teretani sa mobilnim u rukama. Prilazim čoveku potpuno sede kose, lica prošaranog borama. Druže, koje si godište? ’72. I dalje sam najstariji ovde, mamu mu jebem. On umire od smeha. Tih sat vremena dnevno znoja i bola me stvarno definiše. To je moja volja. To je moj život. Kakav god da je, volim ga.
Volim što ću i sa vama da se družim i dalje. Što će sutra, kada ćale davno baci kašiku, moja deca da čitaju ove redove. Čudno je i to što me zbog ovih pisanija više poznajete nego zbog truda na svom radnom mestu. I to je život. Baci ti kosku kada se najmanje nadaš. Kakva divna vožnja, još uvek bez kraja na vidiku…
Fuck what they are saying, what a life, It’s okay, it’s okay
That we’re living, we’re living this way…
Dragi prijatelji, pomozimo ljudima koji su ostali bez posla zato što su imali obraz i kičmu. Sav prikupljen novac će biti upućen ljudima koji su egzistencijalno ugroženi zbog nehumanih reakcija režima. Pokažimo solidarnost prema ljudima koji su u životu napravili samo jednu grešku – bili su časni.
Raiffeisen banka AD
Dinarski 265000000576857940
Devizni RS35265044000005631664
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
