8
Hoćete li malo agresije? Nemam ništa protiv, za mene je to divna emocija. Uspešno je doziram daljinskim upravljačem. Pustim malo Bogomoljku i slušam kako vrišti: Sabotažaaaaa, sa ekrana televizije boje uloška. Onda pustim malo mog omiljenog pitomca koji je trećeg dana zaradio nagradno odsustvo tokom dvonedeljnog vojnog roka. Sada već žalim što nemam okačenu vreću u sobi. Stavim sluške na uši, odvrnem ovaj sjajan cover hita Beastie Boysa i pravac teretana. Da nerviram još malo rahitične liberalne slinavce kruga nekog tramvaja na čijim šinama overavaju karatisti. Muški, sa leđa.
Bogomoljka je u panici. Prodao bi ceo MUP da može i sme. Priseća se časnog inspektora kojeg su njegove hijene kroz devet krugova pakla proveli. Njegov do juče verni pas reži na tabloide velikog vođe. Počnite sa sklekovima, biće ovde veselo. Ne treba mnogo. Ovo kofu pomija može da obori jedan hrabar novinar. Kada već lekari nemaju muda da progovore o svom nastradalom kolegi i njegovim sinovima na Karaburmi. Tu su komšije koje nemaju šta da izgube, za razliku od njih. Pozdrav ekipama Hitne koje svaku noć dolaze i pružaju podršku.
Sabotaža! Naši borci protiv kriminala su u panici. Zar se nismo lepo dogovorili? Da bijete navijače koji skandiraju, znate ono? Da ulećete u demonstrante i peglate ih o beton? Da ćemo da vam podelimo značke i blinkere? Da nam dostavljate najbolje belo? Moramo i mi malo da se ubrzamo. Vojnik, smiri to kokainsko trešenje šake i ne kolutaj okicama kao da si na pečurkama! Dogovaramo se sa dječacima, uozbilji se! I šta sada kenjate? Što se lepo ne obesite u tim smrdljivim ćelijama? Da nastavimo dalje sa napretkom…
Ko se mača lati, od mača će poginuti. Jedno vreme bilo vam je lepo. Jedan poziv je rešavao sve. Vama, ljigavcima koji se u životu nisu potukli. Da neko krvari šake za vas. Ali porasla deca, osamostalila se. Voleli bi malo da vratite vreme, zar ne? Zar nije lepo kada mečka zaigra pred tvojom kućom? Ne bih da seirim, ali tako ste lepo uživali u naslovima tih istih usranih tabloida dok nisu čoveka snajperom skinuli? Ko je ono pričao da se tada prvi put napio??? E pa, rođače, evo čvrsto ti se zaklinjem da će doći i taj dan kada ću se ja poslednji put napiti.
Imam utisak da bi Bogomoljka sada uvezla sto hiljada Indijaca, samo da bukne boleština koju smo letos pobedili. Da imamo čime da se zanimamo. Ma potukao bi se i sa Dodikom, samo pažnju da skrene. Gleda ka Kurtiju molećljivo – daj, buraz, neko sranje, da malo šabane skrenemo sa toka misli… Vulin samoinicijativno ide na Savski most da skoči, ovaj ga odgovara – nemoj desna ruko moja. Biće još dobrih naslova u Informeru i Kuriru. Oteliće se tele sa dve glave, ljubičaste boje. Vratićemo gatare u termin pred Dnevnik. Snaći ćemo se, bre, nekako.
U isto vreme, neki ljudi razgovaraju civilizovano. Pokušavaju da nađu minimalni zajednički imenitelj. Bez egocentričnosti i agresije. Bez nametanja principa. I skupljamo se. I sve nas je više. Pred vas ćemo izneti Program krovne organizacije, lica i imena, krajem septembra. I ne stajemo. Ne gubimo vreme na vanredne emisije sa luzerima. Vreme je da Srbija pokaže svoje lepo lice. Da pokaže da ima ljude koji mogu da odgovore vremenu u kome žive. Bez mržnje, bez agresije, sa punim poštovanjem svakoga čoveka, ma koliko svi bili različiti. Za svakoga od nas ima mesta pod ovim Suncem. Bez laktanja i plaćenih batinaša. Srbija mora da nađe tu snagu u sebi i ovome zlu jednom za svagda kaže jedno veliko NE!!!
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
