0
Pre tačno nedelju dana u odnosu na trenutak kada (i dalje u komadu i neizrešetan) pišem ovaj tekst, majka mi je poslala link za vest sa portala nova.rs (za koji snimam DLZ) koja veli da je tog jutra redakciji „Danasa“ (za koji pišem kolumne) stiglo anonimno pismo u kome se urednicima, novinarima i kolumnistima ovog dnevnog lista, kao i radnicima N1, Nova S, nova.rs i još nekim istaknutim izdajnicima preti terorističkim napadom, u nalik onom koji je izvršen na Šarli Ebdo.
Izvor: Buka
Pre tačno nedelju dana u odnosu na trenutak kada (i dalje u komadu i neizrešetan) pišem ovaj tekst, majka mi je poslala link za vest sa portala nova.rs (za koji snimam DLZ) koja veli da je tog jutra redakciji „Danasa“ (za koji pišem kolumne) stiglo anonimno pismo u kome se urednicima, novinarima i kolumnistima ovog dnevnog lista, kao i radnicima N1, Nova S, nova.rs i još nekim istaknutim izdajnicima preti terorističkim napadom, u nalik onom koji je izvršen na Šarli Ebdo.
Nadahnuti anonimni podlac opisao je grupu koja će izvršiti napad kao nepotkupljive, mlade, srpske desne ekstremiste, koji neće žaliti ni sopstveni život, u zamišljenom potonjem obračunu s policijom, da bi nam mecima ukazali na nacionalno nepodobnu uređivačku politiku, po pitanju Kosova, Crne Gore i Bosne i Hercegovine.
Dalje, sa neskrivenom slasti, ovaj govnar mašta o tome kako će masakr izgledati. Kad se uspentraju na sprat gde se nalazi redakcija „Danasa“ ovi likovi iz mašte će rokati iz automatskog oružja, staklići će padati po novinarima i urednicima, dakle, trebaće im malo da podese nišansko umeće, taman da žrtvama kroz glave prođu prvi poljubac, rođenje deteta, pobeda na preferansu, stent koji im je ugrađen posle jedne zamalo fatalne partije malog fudbala, ručak koji im je zagoreo za svekrvin rođendan i slične drage uspomene.
One koji ne borave u redakciji, a koji, pored urednika, predstavljaju najveću opasnost za srpstvo (kolumnisti), meci će preseći tokom jutarnjeg sranja, zakuvavanja kafe i dopisivanja sa simpatijom preko Vibera, dakle, na gajbi. Svima zajedno, poslednje misli odnosiće se, jasno, na mračna predviđanja iz ovog degenskog pisma. Biće to napad za buduće istorijske udžbenike i predavanja iz žurnalistike na FPN.
Nazvao sam ovu terorističku grupu izmaštanom, jer ispod spektakla sa pucanjem i novinarskim uspomenama, krije se ono što doživljavam kao istinsku pretnju. Autor je popisao sve plaćene, državne, naprednjačke desničare, napomenuvši kako nas neće oni izrešetati, oni će nas samo odvaliti od batina. Da, da. Retko ko je obratio pažnju na taj deo pisma.
„Ti ljudi su mahom benigni i najgora stvar koju bi od njih dobili je nanošenje lakših telesnih povreda“, kaže pretilac, koji se razume i u sudsku medicinu, pa tačno zna koji stepen povreda je predviđen za redakciju i saradnike „Danasa“ od strane onih, koji su se do sad držali verbalnih pretnji. Od sad, biće to „benigno“ šamaranje, lakat u bradu, šut u dupe, guranje u blato, nabijanje glave u pseće govno i slični incidenti, koji se neće, garantuje ova stoka, završiti teškim (prelom kosti) već lakšim telesnim povredama (masnice, krvave glave, posekotine, oderotine, itd.)
Ovo pismo, osim što sadrži jezivu terorističku pretnju, koju, da napišem ono što svakako treba napisati, valja shvatiti ozbiljno, predstavlja otvaranje sezone uličnog lova na nas. Za razliku od mistične terorističke osvetničke grupe ekstremnih desničara koji će nas izrešetati, a za koju sumnjam da uopšte postoji, pobrojane grupe koje će nas tabati i te kako postoje, znamo kako se zovu, znamo ko su im članovi, znamo čime se sve bave. Pored režimskih patriota, čiji poluamaterski nasilnici, u zanosu prilikom fizičkog napada na novinara, možda prekardaše i nekome nanesu teške telesne povrede, što implicira i teže zakonske posledice, postoje i režimski profi batinaši, koji tačno znaju dokle treba ići da bi nanesene telesne povrede ostale na nivou lakših.
Slede dokazi da sam u pravu. Prvi je reakcija predsednika Srbije, koji je osudio pismo, javno se ponadao da se rešetanje neće dogoditi i uputio neuverljivi nalog nekome: „Pustite ljude da govore.“ Ljudi koji govore smo mi iz „Danasa“ i drugih slobodnih medija, a oni koji treba da nas puste da govorimo su ili a) teroristi iz pisma ili b) režimska pretorijanska garda, u vidu desničarskih, navijačkih, mafijaških i parapolicijskih trupa.
Sledeći dokaz je divljački atak na slobodne medije koji je sa skupštinske govornice stigao od ustaškog potomka Nebojše Bakarca, koji je poodavno s uma sišao u dovoljnoj meri da se dobrovoljno prijavi za ovakvo lično sramoćenje. Lajući protiv novinara, ovaj manijak je pozvao na našu krivičnu odgovornost, čime nas je podsetio na to da nemamo pojma kakav je epilog prošlogodišnjih predloženih promena Krivičnog zakonika, kojima se predviđa kazna zatvora, ako se usudite da oponirate, a kamoli da kritikujete ili podjebavate lice koje deli informaciju od javnog značaja (predsednik, premijerka, Bakarec…), ali i na to da je Vučić u stanju da u svojoj fabrici ljudskog smeća u roku od odmah stvori novog Vulina, ukoliko više nema Vulina na raspolaganju.
Onda je krenulo brzinsko gašenje požarčića koji je izazvalo pismo kojim se (preti terorističkim napadom i) otvara sezona lova na slobodne novinare, oprobanim spinom: izmišljenim atentatima na firera. Nisam brojao, recimo da su bila tri u prošloj nedelji, plus hapšenje „vračarske“ grupe, koja naoko deluje kao jedan od pipaka režimske mafijaške ubilačke hobotnice i – uspelo je. Od našeg pisma nije ostalo ništa. U stvari, ostalo je: jedan policijski auto, koji bleji ispred redakcije „Danasa“ i popis budućih žrtava, koje treba da budu srećne ako prođu sa šljagom, umesto s metkom u glavi.
Imenom i prezimenom navedeni su glavni urednik, svi kolumnisti „Danasa“, ali i dva lica koja ne rade za izdajničke medije, ali su „naši istomišljenici vredni spomena“. Jedno od ta dva lica već je pretrpelo fizički napad na sred ulice i ovde dolazimo do pravne začkoljice, usled koje je monstruoznost poput dobro organizovanih, a naizgled slučajnih fizičkih napada na novinare, moguća. Naime, za pretnju novinaru zaprećena je kazna zatvora od najmanje šest meseci. Za šljagu novinaru ne. Šljaga novinaru tretira se kao i bilo koja druga šljaga. Iz ugla zakona, ona nije ništa posebno, pogotovo ako za posledicu ima lakše telesne povrede.
Rečenog kolegu je, suzavcem i metalnim štanglama, u sred bela dana, nasred ulice, napalo više lica i ta je okolnost iskorišćena da se krivično delo tretira teže, kao nasilničko ponašanje, za šta je predviđena ista kazna kao i za pretnju – šest meseci zatvora. Videćemo kako će tužilaštvo tretirati pojedinca koji će novinaru raspaliti šamar, pod izgovorom da je tog jutra ustao na levu nogu, a dotični ga već duže vreme nervira svojim izdajničkim stavovima. Zahvaljujući pravnom apsurdu da se fizički napad na novinara tretira kao fizički napad na bilo koga, a pretnja novinaru kao pretnja Vučiću, spremite se na batine.
Do sad smo se pravili blesavi, jer oni koji bi nas mogli fizički napasti nemaju baš mozga, ali sad im je preko pisma javno rečeno dokle mogu da idu, a da se i dalje tretiraju kao benigni. Zahvaljujući temi pisma, a to je teroristički napad na redakciju, za pismo svi su čuli, svi su ga pročitali i svi znaju da benigne šumske vile u vidu režimskih desničara, mogu novinaru da nanesu lakše telesne povrede.
Ukoliko nekome nije bilo jasno, verujem da im je na redovnom brifingu pojašnjeno. Privremeno primirje, koje je trajalo od aprila do ovog pisma je gotovo. Završeno je na najgori mogući način. Umesto prljavih tabloidnih kampanja i internet pretnji, novinari od sad mogu da očekuju „benigne“ sačekuše ispred svojih domova. Pismo koje je stiglo „Danasu“ ima jednu manu: toliko je lukavo i podlo sročeno da je jasno da iza njega stoji odlično organizovana grupa za nasilje nad novinarima, to jest država.
Oni već znaju gde živite, s kim živite, kakve su vam navike, godinama su samo na vama radili. Dobro, ajde, na nama, da ne budem lažno skroman. Oni znaju da su batine neprijatnije i bolnije od pretnji. Oni znaju kako usputni šamar može psihički da deluje na nepripremljenog čoveka. Zato se bolje pripremite. Peper sprej je legalan. Oči na leđima još uvek nisu izmišljene. Ali svest o opasnosti u kojoj se nalazite vremenom će vam darovati i dva dragocena oka na leđima.
Mi smo novinari u državi kojom vladaju oni koji su bili vlast kada je država ubila Slavka Ćuruviju i Ivana Stambolića. Dok rade za zapad, opasnost u kojoj se nalazimo nešto je manja nego tad. Ukoliko se potpuno okrenu Rusima, istog trenutka će opasnost u kojoj se nalazimo postati veća nego ikad. Svaki izlazak na ulicu posmatrajte kao ulazak u rov. Posle izvesnog vremena prestaće da bude zastrašujuće i postaće uzbudljivo. Koleginice i kolege iz „Danasa“, N1, Nove S, nove.rs i drugih slobodnih medija, vi ste najveće medijsko blago Srbije. Budite još hrabriji nego do sad. Do pobede!
***
BONUS VIDEO: Bojan Cvejić iz Danas-a: Najstrašnije je što se poredimo sa Šarli Ebdoom, koja je bila jedna od najstrašnijih tragedija u istoriji novinarstva
