1
Mene Vučić i njegovi napredni radikali nikad nisu izdali. Od njih očekujem loše, lošije i najgore. Moram priznati da oni očekivanja ispunjavaju, čak i premašuju, mada kroz najgore još nismo prošli. A ka’ ćemo sami Bog zna.
Zvezdan Ristić iz Kuršumlije, nosilac Ordena za odbranu i bezbednost drugačije doživljava aktivnosti predsednika. Za njega je „Vučić izdajnik, a Kosmet je Srbija“. Tako je pisalo na transparentu koji je Ristić razvio neposredno po uručivanju priznanja, pred zgroženim vladinim činovnicima i ministrom Selakovićem.
Ministar, sa urođenim smislom za dosadu, nije mogao da veruje u šta se svečanost izokrenula. Zna Selak da je deo transparenta tačan, ali nije ovo kviz kod Memedovića. Šta da kaže šefu, ko je uopšte taj Ristić, da nije podmetnut, dumao je partijac. Gde baš njemu ovo da se desi? E, diko zlatiborska, tek će se dešavati. I to svima, ne brini.
Divim se Zvezdanu Ristiću, ne bih imao hrabrosti za takav čin pred kamerama. Hladnokrvno i dostojanstveno rekao je ono što drugi izgovaraju po ćoškovima, u kafani posle trećeg piva. A mislio sam da raja u Kuršumliji nit’ šta ima, nit’ šta zna. Izvinjavam se.
Na drugom kraju Srbije, u Mladenovcu jedan čovek sam vodi kampanju protiv vlasti oličene u šefu obolele države. Zoran Todorović zvani Aćim, oblepio je auto transparentima protiv naprednjačkog ganga. Sa tog pokretnog bilborda mogu se pročitati poruke: „Čija će deca vraćati Vučićeve dugove“, „Vučić je najgori“, „Ko je ubio Cvijana“ i tako redom. Neke mi je neprijatno i da citiram, zadiru u psihijatriju.
Zvezdan i Zoran nisu umreženi i nisu deo „neprijateljske zavere“, samo pokušavaju da narodu otvore oči. I to u sredinama u kojima se sa strahom i tuđom glavom ide na glasanje. Ono što ih spaja je policija koja je „obradila“ i jednog i drugog. Zvezdana su odmah saslušali, a Zoranu su zaplenili auto.
Međutim, Zoćo se ne predaje. I drugu limuzinu je oblepo istim porukama. Nija ga briga ako policija uhapsi i ovo vozilo, on će peške obilaziti Mladenovac. Običan čovek a vidi gde su naprednjaci odveli Srbiju. Za razliku od, recimo „mudrog“ Lazara Ristovskog ili Tanje Macure. O Džajićima da i ne govorim.
Ova dva primera nam pokazuju kako se praktično mora boriti protiv laži, nakaradne vlasti i medijskog mraka. Njihove poruke odjekuju kao bubnjevi u Guči. Remete sliku „blagostanja“ , bude umrle, a još ne sahranjene glasače. I nek samo jedan neopredeljeni u Kuršumliji i Mladenovcu 17. decembra glasa protiv režimske mafije to je dosta. Ako još po jedan naprednjački glasač okrene ploču to je bingo.
Nema tome mnogo, pred jedne izbore dvanaestoro zbunjenih ljudi me je pitalo za koga da glasaju, predložio sam – jedanaestoro me je poslušalo, dvanaesti nije ni otišao do birališta. Zamislite da stotine i hiljade pojedinaca sebi postavi zadatak da jednog Vučićevog glasača izvuku iz anestezije. Da svaka varoš, svaka ulica ima svog Zvezdana i Aćima. U konačnom zbiru to je poraz SNS klike koja od svojih pristalica pravi budale, a od protivnika očajnike.
Hoću da kažem da svaki domaćin, svaki misleći čovek, svaki častan pojedinac ima obavezu. Ne samo da glasa, nego da bude tačka otpora Pink trovačnici, ludilu, kriminalu i siromaštvu. Ne bi li sačuvali ovo što je ostalo od naroda i države.
Nije lako, pa šta. Pita li iko Ljilju Bralović, kako je njoj. Ta hrabra žena ne odustaje od borbe sa litijumskim utvarama. I ne boji se, priča, putuje… brani dedovinu. A šta ti braniš čoveče sa daljinskim u rukama, telefonom na stolu i frazom „za koga da glasam“?
Trgni se potomče Junaka sa Soluna, napravi mali korak i učinićeš veliko delo. Objasni onom do tebe zašto smo sirotinja, kaži mu da je Beograd na vodi kriminalni projekat, pa kuda idu pare iz Telekoma, ili ko je najviše zadužio Srbiju. Mogu i pojedinačne teme, na primer – čiji su kumovi najbogatiji i koliko još parizera treba da pojedemo da bi mafija bila sita.
Dok se Ti ne pokreneš širiće se „truli zadah propadanja“.
