Piše Vladimir Vučković: Majsko sunce

Obim proizvodnje u industriji u maju je opao do prosečnog nivoa proizvodnje iz prošle godine. A u prethodnih nekoliko meseci bio je za 5 do 10 odsto veći od tog proseka. U odnosu na prethodni mesec (april) proizvodnja je sada manja za 6,5 odsto, što je izuzetno visok mesečni pad proizvodnje. Reč je o desezoniranim podacima, što znači da su rezultati statistički očišćeni od uticaja sezonskih faktora (neki meseci su uobičajeno slabiji ili jači, pa se ovim postupkom omogućava smislenija uporedivost).Mesečna proizvodnja nije bila manja još od juna prošle godine. Pošto su rezultati velikog broja industrijskih grana loši, za posustajanje ne može da se okrivi jedan ili dva sektora (što ponekad jeste slučaj). U maju je, naime, zabeležena niska proizvodnja u prehrambenoj industriji, kod duvanskih proizvoda, tekstilnoj industriji, i u proizvodnji derivata nafte, u automobilskoj industriji, proizvodnji nameštaja i tako dalje.Izvoz je, po prvi put nakon mnogo meseci, u maju međugodišnje rastao sporije od uvoza. Izvoz je, naime, bio za 41 odsto veći nego u maju prošle godine, a uvoz za 48 odsto (prethodni, aprilski podaci pokazivali su međugodišnje uvećanje izvoza za 73 odsto, a uvoza za 63 odsto). Na strani uvoza, najviše je odskočio uvoz energije i mašina. Došlo je do povećanja spoljnotrgovinskog deficita.Stopa nezaposlenosti je u prvom kvartalu ove godine iznela 12,8 odsto (oko 400.000 ljudi je nezaposleno prema anketi statističkog zavoda). Ranije je bila niža - 10,7 odsto u prethodnom kvartalu i samo 7,9 odsto u drugom kvartalu prethodne godine. Broj zaposlenih manji je za gotovo osamdesetih hiljada ljudi u odnosu na poslednji kvartal 2020. godine. U statističkom praćenju nezaposlenosti često promene metodologije (načina merenja) imaju veliki uticaj.To se dešava i sada, pošto je obuhvat zaposlenosti sužen - lica u poljoprivredi koja proizvode za sebe (a ne za tržište) više se ne smatraju zaposlenim. Međutim, svi podaci koje mi ovde tumačimo registrovani su prema izmenjenoj metodologiji, tako da se porast nezaposlenosti ne može pravdati tim faktorom. Ono što može da posluži kao olakšavajuća okolnost jeste to što u prvom kvartalu godine nezaposlenost sezonski uobičajeno poraste, pa je određeni porast stope nezaposlenosti i bio očekivan.Sve je ovo - promena metodologije i sezonska kolebanja - razumljivo i govori nam o tome da pri tumačenju podataka o (ne)zaposlenosti treba biti pažljiv i obrazlagati kontekst u kome se tekući podatak pojavljuje. Na nesavršenost statističkih podataka treba ukazivati i kada se nezaposlenost povećava i kada se smanjuje. Sa zvaničnih mesta čujemo hvalisanje nakon povoljnih informacija sa tržišta rada, pa će sada verovatno uslediti snažna kritika s druge strane. Tako to ide. Do sada se činilo da se srpska privreda oporavlja veoma dobro od krize u prethodnoj godini. Sada je, nakon majskih rezultata, utisak lošiji. Može se ipak desiti da se u letnjim mesecima pokaže novo ubrzanje aktivnosti i da se ispostavi da je maj bio izuzetak od pozitivnog trenda.Ohrabruje to što su poslednje (junske) prognoze za EU optimistične i govore o boljim performansama nego što se u prvoj polovini godine mislilo. Brži oporavak Evrope važan je impuls za našu privredu. Ipak, verovatno je da se ne uzima u obzir mogući novi talas pandemije i nova zatvaranja, već se računa sa sve boljom situacijom do kraja godine. Ukoliko se desi suprotno, pa i u sledećim mesecima podaci statističkog zavod pokažu lošiju privrednu aktivnost, dovode se u pitanje ambiciozni godišnji ekonomski ciljevi (BDP) i drugi važni pokazatelji (odnos između budžetskog deficita i javnog duga prema BDP-u, na primer).Rano je da se već sada koriguju projekcije za čitavu godinu, s tim što je sigurno da su ih poslednji podaci pomračili. Maj dobro dođe kao podsetnik da je sve još uvek rovito i neizvesno.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram