Kakav je „vođa“ takva je i država: Piše Milenko Vasović

Nego da vidimo kakva će nam godina biti na kraju kad je ovakva na početku? Oni što su pokrali izbore upravljaće našim sudbinama. Udbaši koji su streljali Slavka Ćuruviju obezbedili su sebi „pravo“ da nekažnjeno ubijaju. Vlast koja zadužuje naše unuke moći će i dalje to da čini.

Jedna krađa omogućava drugu, druga pokriva treću... Nama, građanima samo preostaje da nas truju u fabrikama, da ginemo na radnim mestima i čekamo na red. Neko za instranstvo, drugi za groblje, treći ispred kazana. Narod koji nema državu ne može se boljem ni nadati.

Država je tu da nas štiti od lopova, ubica, od bolesti, siromaštva... To je ram za pojedinačni uspeh, za porodičnu sreću, za ličnu sigurnost i miran san. Zato se država naziva i majkom, zato se brani i voli. U nju se investira, plaća joj se porez.

Kad jedan čovek zarobi državu onda ništa od toga nema. I na kraju se završi totalnim slomom – moralnim, ekonomskim i nacionalnim. Drugačije ne može i nigde nije bilo.

Mi smo moralno već razvaljeni. Sudije oslobađaju ubice, kriminalce štiti policija, predsednikovi saradnici se bave terorizmom, robijaš snima spot u školi, a državni sekretar predvodi crne kapuljače. Ne bi ni neprijatelju poželeo takvu sliku.

Nema tog dna koje neće dodirnuti napredni radikali. Setite se kada su meštani Vrčina protestovali što danima nemaju vodu. Onda je SNS digla svoje pristalice na kontra protest protiv komšija. Kao da njima voda ne treba. O skupovima podrške Jutki, kupler majstoru iz Svetozareva, palikući iz Grocke ne treba trošiti reči.

I onda nije čudo što u Kruševcu odbornici naprednjaka ne žele da odaju počast mladiću koji je poginuo u državnoj fabrici. Sede bez trunke stida, samo zato što je taj ljudski predlog došao od strane opozicije.

A okupatori Beograda 1915. se nisu libili da podignu spomenik srpskim vojnicima koji su herojski branili prestonicu. Naprednjačka okupacija je razornija i pogubnija od svakog neprijatelja. Njima su zakoni, istina i moral najveći protivnici, zato su prvo i pogaženi.

Privatizovana država nije stala iza udovica, roditelja, braće i sestara osmorice izginulih rudara u Rudniku „Soko“. Ne, ona je stala iz krivaca za nesreću. Zaštitila je one koji su terali rudare u jamu uprkos znakovima prisustva metana. Baš kao što štiti tajkune dok radnici ginu na gradilištima. I kao što je abolirala čoveka koji je EPS-u naneo štetu veću od pola milijarde evra.

A kako stojimo ekonomski – isto kao sa pravdom i moralom. U selu Čukljenik, pokraj Leskovca roditelji su se organizovali i za đake, umesto poljskog, napravili „normalan“ WC sa vodom i umivaonikom. Bravo za roditelje, a gde je država?

Država nema para. Zato se još u sedam leskovačkih škola deca guše po poljskim klozetima. Da li će njima manje da smrdi kad „vođa“ u Surčinu digne nacionalni stadion?

Besparica je i na višem nivou. Državna kompanija Telekom rasprodaje našu imovinu jer je zadužena u milijardama evra. Kažu da se sprema i prodaja dela vlasništva. Bravo majstori. Je l’ vam došla glave Premijer liga kojoj ste dali 600 miliona evra? A šta bi sa širenjem biznisa u Turskoj? Genijalci, hoće Turcima da prodaju turske serije. Usput bi mogli i Eskimima da uvaljaju led.

A tek se nevolja iza brda valja. Kad se završi cirkus zvani EKSPO 2027. dug Srbije bi mogao da izbije na pedesetak milijardi evra. Toliki teret ova staračka nacija i slabašna privreda ne mogu da podnesu.

Šta to znači najbolje je gledati na primeru Argentine koja je u jednom trenutku dugovala 320 milijardi dolara. Ako uporedimo broj stanovnika (oko 41 milion) to odgovara našem dugu od 50 milijardi ili oko 7.700 dolara/evra po glavi stanovnika. I kako žive Argentinci – svaki drugi je siromašan, a inflacija je preko 200 odsto na godišnjem nivou.

Trgni se narode, nemoj posle da bude - nismo znali.