Niti jednom normalnom građaninu Beograda nije potreban bilo kakav drugačiji poziv na birališta i podsticaj da glasa protiv aktuelnog (bivšeg?) gradonačelnika od onoga što se dogodilo u ponedeljak popodne/uveče.
Šta se dogodilo u ponedeljak popodne/uveče? Pa dogodilo se nešto bitno, a toliko transparentno da verovatno za to niste ni čuli. Grad Beograd je, dragi moji sugrađani, dobio privremeni organ koji će njime upravljati do decembarskih izbora. Sećate se, možda, gradonačelnik je dao ostavku, a grad mora nekako da funkcioniše i bez njega.
I šta se onda dešava? Onda se od delegiranih predstavnika partija koje čine gradsku skupštinu formira jedno telo koje dogovorno donosi odluke o budućnosti grada, u prelaznom periodu. Sve to dosta zabavno zvuči, jer su po prvi put na istom mestu odlučivanja i predstavnici vlasti i predstavnici opozicije.
A kako je, onda, izgledao prvi sastanak tog organa? Najpre, zakazan je dva sata pre nego što je održan. Tako se normalni ljudi više ni za kafu ne dogovaraju – najaviš se bar dan unapred. Onda, organizovan je u poslepodnevnim časovima, kad su i mediji i građani blago umorni od svakodnevnih obaveza. Onda, da, s njega su proterani mediji. Iako je prvobitna odluka glasila da je sastanak javna stvar, da su novinari pozvani da na njega prisustvuju, odlazeća administracija je to izbacila iz statuta. Kamere N1 tako su, opet, ostavljene bez kadra u kom Šapić i, recimo, Obradović, razmenjuju mišljenja o upravljanju prestonicom. Šteta, to bi bio spektakl, dva doktora u klinču, uzbudljivo i s akademske i s političke strane. Igor Božić mora da je tešku suzu pustio na marginama proslave 9. rođendana N1.
Šta se onda dešavalo iza zatvorenih vrata? Neću vas zamarati administrativnim pitanjima koja su usvojena (nijedna suštinska odluka nije donesena, ne brinite), ali bih vam skrenuo pažnju na: to da je gradonačelnik tražio da se telefoni ostave na ulazu u salu, valjda da Dobrica ne bi mogao da tvituje o sednici; odbio je, kažu nam akteri sastanka, da se sa njima rukuje; konačno, odbio je i da se napravi zajednička fotografija sa sastanka. Cenzurisao je, dakle, gradski portal.
To, ako je ovako bilo, više podseća na sastanak organizovane kriminalne grupe ili zaverenika pred smaknuće Cezara nego na operativni sastanak legitimno izabranih predstavnika vlasti u jednoj metropoli. Poslednja svinjarija odlazeće garniture, nadam se.
Iako je u pitanju svinjarija, dobro je da se ovako desilo. Ogolio je, ovaj poslednji sastanak, svu prirodu vlasti koja je prethodnih godina okupirala Beograd. Da, okupirala, jer ovo kako je prestonicom upravljano u poslednje vreme je direktan pokušaj da se kazni lokalno stanovništvo zbog toga što je SNS izgubio na izborima. Izgubio, jer ovu kombinatoriku na osnovu koje je Šapić izabran za gradonačelnika ne shvatam kao legitimnu.
Zato, građani Beograda, i vi koji ovde živite generacijama, i vi koji ste prva generacija na beogradskom asfaltu, pa čak i vi koji ste se u Beograd naprasno pred izbore doselili iz Banjaluke i Zvornika, baš svi vi – treba da zapamtite ovaj sastanak. Iz njega možete da vidite kako izgleda vlast koja: mrzi medije; zaseda iza zatvorenih vrata; vlada nelegitimno; vlada netransparentno; dogovara se ad hok; mrzi svoje političke protivnike; pati od nekih neobjašnjivih kompleksa zbog kojih neće s njima ni da se slika; ne poštuje građane; građane drži idiotima.
Ako ih ne oborite 17. decembra, pristaćete na sve ovo. Glasajte sa tim u glavi. Zaboravite i Vučića, i Đilasa, i Dačića, i Vuka Jeremića, i Boška Obradovića čak. Glasajte za princip da vas neko ne može praviti budalama. Pogledajte glasački listić i recite sebi – jesam li ja idiot? I onda zaokružite koga god hoćete.
P.S. Poslednja vest – radikali koji će u koaliciji sa SNS nastupiti na lokalnim izborima u prestonici – uklopila se idealno u ovo pitanje iznad. Zaista, jesmo li idioti?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare