Jedan potez opozicije za Vučića bi mogao da bude nerešiva jednačina

Da, Slobodan Milošević je do prekjuče bio gori od Aleksandra Vučića. Njegova policija je brutalno gazila građane, baš onako kako su sada počeli da rade i Vučićevi plavi pretorijanci.Svako može da pogleda snimke i uveri se kako više policajaca tuče po nekog nesrećnika koji im je dopao šaka. Ako to nije prekomerna upotreba sile ja eto ne bih znao šta mu to dođe.Procesuiraju pretučene, a njihov predmet vodi tužilac koji „goni“ i Milana Radoičića. Važni slučajevi mogu samo u ruke režimskih kadrova.Opoziciji bih mogao svašta da zamerim nego bi to izgubilo na težini kada se zna da su sa druge strane osioni moćnici koji su režirali brutalnu krađu izbora, a na sve dokaze i primedbe, pa čak i tamo gde su uhvaćeni i snimljeni in flagranti, smejali su se opoziciji i građanima u lice.Filozofija nedodirljivosti spakovana u „ne možete nam ništa“ izazvala je bes naroda koji se izlio na ulice.Neka se opozicioni lideri pozabave boljim planiranjem i koordinacijom protestnih aktivnosti da im se ne bi ponovo desilo nešto slično onome od preksinoć kada su u pokušaju ulaska u Stari dvor, sedište gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića, zatekli ovo zdanje prepuno policije.Žandarmi ovoga puta nisu bili oko zgrade već unutar nje, što će reći da je upad bio očekivan, odnosno da su znali za plan.Lomljenje stakla na Starom dvoru deo je scenarija za čije potrebe su među opozicionare ubačeni neki huliganski elementi pod komandom jednog od navijačkih vođa Đorđa Prelića, tvrde opozicioni lideri.To smo sve videli, ali šta dalje u okolnostima kad kriza postaje sve dublja?Opozicija može da bude dosledna i ne prihvati mandate koji su proistekli iz neregularnih izbora. Sada ne smeju dati legitimitet izbornoj krađi. Na šta bi ličilo da posle svega opozicioni lideri pristanu na neregularan izborni rezultat, eto, da se ne baci?Glasačima i simpatizerima bi sigurno imponovalo da ljudi kojima su ukazali poverenje odbiju privilegije zbog izborne krađe i istraju u zahtevima za ponavljanje izbora na svim nivoima.Nadam se da će biti mudrosti da to postignuće bude uloženo u dalju borbu.Ako lideri SPN odbiju mandate postaviće vlast pred nerešivu jednačinu.Još od onomad kad su se prvaci liste Srbija protiv nasilja dovatili za revere oko raspodele mandata ostao je neki ružan utisak da je sve ovo zbog privilegija.Poslanička plata je stotinak hiljada i možda neka crvena više, ali to nije sve. Poslanike sleduje i paušal od nekih 40.000, a parlamentarna stranka svakog meseca dobija naknadu iz budžeta od oko 6.000 evra po poslaniku. Skeptici su odmah izrazili sumnje da bi pojedini lideri to iskoristili za podizanje ličnog standarda, a ne za razvoj svojih organizacija.Sada, lideri SPN, imaju priliku da pokažu da mogu bolje. Odrekli bi se mesečnog prihoda od 390.000 evra, ali bi ličnim primerom demonstrirali čega su sve spremni da se odreknu kada je u pitanju odbrana interesa građana koje predstavljaju.Odluka stranaka SPN da idu na jednoj listi pokazala se ispravnom. Ova koalicija je dobila 5 % glasova više (14 mandata više) u Skupštini nego što su stranke koje je čine osvojile na izborima 2022. godine. Sada je vreme da se taj rezultat uloži u dalju borbu.Svaki snimak koji bi uhvatio 65 praznih mesta u Skupštini Srbije imao bi odjek koji bi se čuo i izvan granica naše Srbije. Sa tih praznih mesta čuo bi se huk da je zakonodavni dom izgubio svaki legitimitet.Poslanici bi se ruku pod ruku sa građanima koji su ih birali borili za svoja prava na ulici.Sumnjam da bi vlast mogla dugo da izdrži takvo stanje. Morali bi ili da idu na nove izbore ili da nastave sa policijskim terorom prema građanima. Na opozicionim liderima i građanima je da ovoga puta izdejstvuju promenu izbornih uslova.Takvi vetrovi bili bi vesnici normalizacije života u Srbiji.