0
Seća li se neko, iz kog je rata ona morbidna kletva "Dabogda ti kuću gledali na CNN"? Da li je to bila Bosna ili Hrvatska, Kosovo, da li bombardovanje iz 1999?
Ako je predsedniku kuća njegova vlast, a svakom je autokrati kuća tamo gde leži njegova moć, onda ga je definitivno stigla ova kletva. Još gore: kuća (vlast) gori na ulicama Srbije, ali „gori“ i njen vlasnik, jer kada Fajnenšl tajms napiše da je vreme da se kritički pogled usmeri ne samo na suverena ove zemlje nego i na njegove zapadne sponzore – onda je evidentno dokle se plamen pružio.
Da ne prepričavam temu kojom ćemo se baviti u ovom izdanju novina, ali i laiku je jasno šta znači kad u jednom danu – osim pomenutog CNN – i Le Mond i Gardijan i brojni predstavnici nemačke, austrijske, švedske, ukrajinske… štampe, pišu o tebi. Ne valja.
Namerno apostrofiram austrijsku štampu, nakon glupog gafa koji je predsednik imao minule nedelje, kada je pomislio da sa austrijskim novinarima može kao sa našima, pa izazvao vrlo jasno negodovanje visokog gosta iz te zemlje. Kao i svaki narcis, svoju je grešku uvideo kasno, a onda je za nju optužio Novu, koja ju je (na vreme) takođe uvidela i o njoj pisala. Tako sam saznao i za izraz „okupacioni gaulajter“ kojim je predsednik okarakterisao naš medij, priznajem, terminologija mi nije bliska kao predsedniku, tematika rata, stradanja, kvislinštva i ustrojstva vlasti na okupiranoj teritoriji je njegova intelektualna niša, još od kad je tada netom postavljenoj premijerki Brnabić darivao knjigu o Milanu Stojadinoviću. Kakav je mentalni i kulturni habitus čoveka koji oko sebe vidi gaulajtere, i kako je to zavladalo ovom zemljom?
Ne znam, jer, da budem malo patetičan, sloboda je naša niša.
***
Na ulicama Srbije traje građanski rat koji smo, po srpski, već sasvim normalizovali. Ujutru, ulicama hodaju neki građani koji žure na svoje poslove, uplašeni jer su uvek na jednu (neisplaćenu) platu daleko od bankrota, uveče, isti ti ljudi beže pred kordonima policije, kupuju sredstva za ublažavanje posledica suzavca, noće u policijskim stanicima i bude se u prekršajnim sudovima. Gde smo krenuli takvom dinamikom? Idemo tamo gde treba da stignemo, rekao bi jedan košarkaški stručnjak.
I generalno, niko od ljudi sa kojima sam razgovarao ne zna šta je sledeći potez ove vlasti ili građana koji joj se suprotstavljaju. Ima ta tačka, ili bolje pojas, prostor, na ivici crne rupe koji se zove horizont događaja, i to je mesto iz kog ništa ne može da izađe, pa ni svetlost – toliko je jaka gravitaciona sila. Pošto ni svetlost ne beži iz tog mraka, a ljudi vide isključivo pomoću svetlosti, onda mi mimo te granice ništa i ne možemo da vidimo. Srbija je sada na horizontu događaja i odavde pa nadalje sve što otkrijemo i doživimo već unapred predstavlja nekakvo naučno otkriće. Mi smo, dakle, astrounati, naučni pioniri, svetu ćemo morati da objašnjavamo kako smo došli do ovoga, šta smo u ovome zatekli, i kako se iz ovoga izlazi.
***
U međuvremenu, traje Kino horor, slike koje viđamo u javnom prostoru minulih nedelja su bolesna svedočanstva raspada jednog društva. Najstrašnija za mene bila je ona iz Novog Sada, kada masa nasrće na pripadnike kobri koji obezbeđuju prostorije SNS a predvodnik viče „Koga čuvate? Koga Čuvate? Koga čuvate pizda vam materina?“, i to baš triput upućeno pitanje, kao ono svetog Petra Isusu, a onda se vidi pištolj i pucanj u vazduh. Potom, ona iz Valjeva, gde oklopljeni žandarmi pendrecima uče onu decu poslušnosti. Svaki je udarac tu odraz frustracije ne zbog ljudi koji protestuju, nego zbog upornih pitanja koja svako svesno biće, pa i žandarm, mora da ima: „Otkud ja ovde, zašto ja ovo radim, gde ću sutra, može li ovaj užas da se pendrekom sabije pod zemlju da ga ne vidim i ne čujem više?“. I kobrama i žandarmima krivi su isključivo njihovi poslodavci, monstrumi koji su ih doveli do ovoga.
Na kraju, užasna je bila i slika predsednika koji se u ponedeljak uveče posekao na krhotine prozora svojih stranačkih prostorija u Cvijićevoj ulici. Ruku je najpre nehotice ozledio, a potom je maramicom sa nje brisao krv, koja se uporno vraćala na površinu poderane kože. I to je to, zar ne, ruke su mu sad i faktički krvave, i tu nema brisanja.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
