ranko pivljanin
Ranko Pivljanin, Foto: Promo

Ko zna šta se sve ovih dana motalo po glavi Aleksandra Šapića, dok su u Skupštini grada opozicioni poslanici pokušavali da izdejstvuju njegovu smenu sa mesta gradonačelnika, ali sigurno je da nije strahovao od smene.

Znao je da ga može smeniti samo onaj koji ga je tamo postavio, a to nije bio niko od onih koji su tražili njegovu „glavu“, niti oni koji su mu je čuvali. Bivšem vaterpolisti je glava ostala iznad vode, ali je osetio kako se ispod površine nešto događa i talasa, kao odjek nekog „cunamija iz Nambije“, kao da je dobio i mali udarac u pleksus, bili su to neki signali iz sopstvenog tabora čiju suštinu „doktor iz Mladenovca“ nije mogao da odgonetne, ali su ga, ipak, obuzele zle slutnje. Naprednjačka tesna većina ga je branila, ali nekako više reda radi.

Postalo mu je jasno da bi ga na zvižduk glavnog „trenera“ očas potopili ili izvadili iz bazena ili ostavili krokodilima, svejedno. Šapić je jedino bolno svestan sopstvene „oročenosti“ i da je tu gde jeste u funkciji neke vrste „kusura“ i potrošne robe Aleksandra Vučića, kao i da mu visoka pozicija u naprednjačkoj nomenklaturi (jedan od potpredsednika stranke) znači isto toliko koliko je onomad značila i bivšoj ministarki Zorani Mihajlović.

Kada je krajem maja 2021. utapao svoj Srpski patriotski savez (SPAS) u SNS, Šapić je znao da žrtvuje sigurnog vrapca u ruci (opštinu Novi Beograd kojom je vladao bezmalo deceniju) za primamljivog, ali nestalnog goluba na grani stabla naprednjačke vlasti. Međutim, procena mu je bila da će se žrtva isplatiti.

„Ne bih ja tamo ulazio da budem šef mesne zajednice“, objasnio je tih dana svoja očekivanja i ambicije.

Postao je šef prestonice, ali oktroisan i sa mnogo vetrova koji mu dišu za vratom. Jedno su zaostali kadrovi Gorana Vesića sa kojim je bio u otvorenom klinču, jaka opozicija u Skupštini, podozrivost naprednjačke kaste koja ga nikad nije iskreno prihvatila, videvši u njemu strano telo koje je isključivo Vučićevom voljom katapultirano u visoku orbitu vlasti. Na kraju nervoznim ga čini i „misteriozni“ dogovor lidera SNS-a sa Draganom Đilasom o novim izborima u Beogradu gde nije načisto koja mu je uloga namenjena, ali sluti da bi lako mogao da završi na žrtveniku ukoliko đavo sa kojim je tikve sadio proceni da bi se njegovom krvlju moglo što šta da se spere.

Izgleda da je Šapić nešto na vreme predosetio, pa je već u prvom mesecu mandata odlučio da tu krv unapred naplati, tako što je legalizovao nelegalno dozidanu sedmosobnu hacijendu na Bežanijskoj kosi. Ko nije za sebe nije ni za drugog, a šta je uradio za tog drugog to jest za građane Beograda kojem je na čelu? Posmenjivao je desetak direktora javnih preduzeća i „duplirao“ dva takva preduzeća (osnovana su preduzeće za naplatu, logistiku i rukovođenje javnim prevozom putnika u Beogradu „Naplata prevozne usluge Beograd“ i JKP za upravljanje parkovima „Beogradski park“, iako karte naplaćuje firma koja ima ugovor sa gradom, a parkove održava „Zelenilo“).

Najavio je „merdžovanje“ komunalne policije, inspekcije i službe nadzora u jedno telo (krstio ga je „Beli“ – beogradski lični), ali nije poznato da li je taj frankeštajn zaživeo. Pomenuo je i sređivanje priobalja reka, ali o onoj „kaluđerici“ na Savskom nasipu upadljivo izbegava da priča. Medije koji se kritički odnose prema njemu nazvao je „lažovskim“ i otvoreno rekao da Gradska uprava neće sa njima komunicirati. Očigledno je najbolji vaterpolo strelac svih vremena na ovom političkom terenu sklon promašajima, što samo može olakšati njegovu egzekuciju kada se za tako nešto steknu uslovi, tačnije ukaže potreba. Dok shvati šta ga je snašlo, već će biti na dnu, ili na suvom.

BONUS VIDEO: Ranko Pivljanin o novinama kao proizvodu

Komentari

Svi komentari (2)