9
Savo Manojlović, direktor kampanje "Kreni-promeni" danas je uhapšen, nakon što su bageri počeli da skidaju asfalt i šine na starom Savskom mostu. Kako se nezvanično saznaje, priveden je u policijsku stanicu Novi Beograd.
Sve najnovije vesti o drami na starom Savskom mostu pratite u našem BLOGU UŽIVO.
Kordon policije pod punom opremom rano jutros raspoređen je u blizni Starog savskog mosta kod nekadašnje autobuske stanice, a prilaz mostu, sa obe strane blokiran je betonskim barikadama. Bageri su počeli da skidaju asfalt i šine, a ubrzo potom policija je uhapsila Sava Manojlovića iz Kreni-promeni.
PROČITAJTE JOŠ:
Tom prilikom su pripadnici policije pod punom opremom držali Manojlovića na zemlji. Nakon toga, on se nije osećao dobro, i pozvana je Hitna pomoć kako bi mu tehničari ukazali prvu pomoć.
Kako Nova.rs. saznaje, Manojlović je prebačen u Urgentni centar. To je na društvenoj mreži Iks napisao Nikola Stanković, portparol pokreta Kreni promeni.
„Savo Manojlović je iz policijske stanice na Novom Beogradu upravo prebačen u Urgentni centar. Iako ga je hitna pomoć pregledala u policijskoj stanici, nakon što su otišli, ipak je prevezen u Urgentni centar“, napisao je Stanković.
Kako Nova.rs saznaje, sumnja se da je zadobio teške povrede. Preciznije, sumnja se da mu je nagnječeno rebro. Manojlović je još na pretragama u Urgentnom centru.
Savo Manojlović je, inače, krajem aprila ove godine najavio učešće organizacije „Kreni promeni“ na izborima u Beogradu.
„Meni se čini da su ključni problemi Beograda apatija koju osećamo i kada nas ljudi pitaju što smo se sada odlučili na ovaj korak, odlučili smo se jer možemo da napravimo promenu u Beogradu“, rekao je tad Manojlović.
Nakon najave da će učestvovati na izborima u Beogradu, Manojlović i „Kreni-promeni“ imali su veliki broj problema sa prikupljanjem potpisa na gradskim opštinama u glavnom gradu. Najpre im je odbijena lista na Novom Beogradu, Voždovcu, Starom Gradu i Vračaru, da bi im nakon toga većina bila prihvaćena, izuzev one na Starom Gradu.
Konačno, u foto-finišu kampanje Viši sud reagovao je na prigovor advokata Vladimira Tupanjca koji je uložio prigovor na njihovu listu na Vračaru, pa im je i tamo odbijena lista.
Savo Manojlović rođen je u Prištini 1986. godine.
U zvaničnoj biografiji navodi da je diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2008. godine, sa prosekom 9,32.
Tokom studiranja bio je stipendista Vlade Republike Srbije, Kluba privrednika, Rotary kluba Beograd Čukarica i Fondacije Konrad Adenauer.
Ističe da je master studije završio na istom fakultetu sa radom „Pojedinačni politički akti – razgraničenje od upravnih akata“ (9,75). Takođe, doktorirao je na Pravnom fakultetu, a za doktorsku disertaciju dobio je i nagradu Fondacije „Miodraga Jovičić“ za najbolji doktorat i naučni doprinos u oblasti ustavnog prava i političkog sistema za 2020. i 2021. godinu.
Manojlović je široj javnosti postao poznat kao predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti, koje se dugo zalagalo za izmenu Zakona o elektronskim medijima, kojim bi se regulisao rijaliti program i govor mržnje na televizijama sa nacionalnom frekvencijom.
Kao pravniku i predsedniku Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti, njegovo polje delovanja fokusirano je da detektuje pravni problem, u čemu mu pomaže stručni savet sačinjen od profesora, advokata i naučnika, a potom se bavi stvaranjem javnog, medijskog pritiska, za koji kaže da je „neka vrsta neminovnosti ako želite promenu, s obzirom na to da se nalazimo u društvu gde se prava ne ostvaruju uvek legalnim putem“.
Kako deluje i šta radi Manojlović javnost je imala prilike da upozna preko inicijative „Kreni-promeni“ i peticija koje se prikupljaju, od akcija „Zašto vidimo vazduh“, „Stop privatizaciji Instituta Jaroslav Černi“, legaliazacije kanabisa u medicinske svrhe, do inicijativa „Kome smetaju karikature Dušana Petričića“, „Stop hitnom izboru Zagorke Dolovac“, „Sačuvajmo naš parkić“ i „Sačuvajmo Rakitu“.
Tokom 2021. godine organizovao je blokade i proteste u Beogradu protiv predloga izmene Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, Zakona o eksproprijaciji, ali i protiv uništavanja vodoizvorišta Makiš u Beogradu i dolaska kompanije Rio Tinto.
Nakon blokada pokrenuo je narodnu inicijativu za zabranu litijuma i tom prilikom skupio više od 38.000 potpisa. Još uvek nije poznato gde se nalaze potpisi i zašto inicijativa nije došla na dnevni red u Narodnoj skupštini.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
