Evropska unija se sprema da izvrši dodatni pritisak na velike tehnološke kompanije kako bi iskontrolisale lažne naloge i manipulativni sadržaj na svojim platformama ili će se suočiti sa ogromnim kaznama, prema internom dokumentu EU u koji je Rojters imao ekskluzivni uvid.
„Usvojiti, osnažiti i primeniti jasne politike u vezi sa nedozvoljenim manipulativnim praksama i ponašanjem na platformama, a na osnovu najnovijih dokaza o ponašanju i taktikama, tehnikama i procedurama (TTP) koje koriste zlonamerni akteri.“, navodi se u dokumentu.
Ovo uključuje dipfejks (deepfake) — slike i video zapise koji su izmanipulisani pomoću softvera — i lažne naloge na društvenim mrežama.
Pročitajte još
Kompanije poput Mete (Fejsbukove matične kompanije), Gugla, Tvitera i TikToka su već potpisale nacrt ovog dokumenta 2018. godine, ali je on tada bio samo u formi preporuke. Sada postaje obavezujući, a ukoliko se kompanije ne pridržavaju novog kodeksa suočiće se sa kaznama do 6 odsto globalnog prometa.
Za gigante poput Mete i Gugla, koji su tokom 2021. ostvarili godišnji prihod od 258 milijardi dolara, odnosno 118 milijardi dolara, kazne bi dostizale cifru i po nekoliko milijardi evra.
Novi kodeks je deo šireg obračuna EU sa načinom na koji tehnološke kompanije kontrolišu svoje platforme, a povezan je i sa Zakonom o digitalnim uslugama (DSA) koji je dogovoren u aprilu. Ovaj zakon reguliše kako velike tehnološke kompanije mogu prikupljati podatke, kao i koliko učinkovito nadgledaju svoje platforme kada su u pitanju dezinformacije i govor mržnje.
DSA predviđa brže uklanjanje nelegalnog sadržaja i robe sa platformi, objašnjavanje korisnicima i istraživačima kako funkcionišu njihovi algoritmi i preduzimanje strožih mera protiv širenja dezinformacija.
Velike kompanije — one sa najmanje 45 miliona korisnika u EU, poput Mete i Gugla — suočiće se sa najvećom kontrolom. Ovi giganti već neko vreme lobiraju kako bi ublažili zahteve DSA, posebno one koji se odnose na ciljano oglašavanje i predaju podataka spoljnim istraživačima.
Iako se zakonodavstvo odnosi samo na građane EU, efekat ovih zakona će se najverovatnije osetiti i u drugim delovima sveta.
Dok zakonodavci u SAD, koji i sami teže da obuzdaju tehnološke gigante sopstvenim propisima, traže inspiraciju u pravilima Evropske unije, ostaje još da vidimo da li će giganti primeniti jedinstvenu strategiju za sadržaj i uzeti relativno stroge propise EU kao merilo za sve, ili primenjivati pravila selektivno u odnosu na tržište.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar