Etos Silicijumske doline je tokom poslednje dve decenije u velikoj meri definisan bivšim motom Fejsbuka: „brzo napreduj i probijaj barijere“. Ali usred iznenadnih i vrtoglavih promena, trenutno raspoloženje u američkom tehnološkom sektoru bi se možda najbolje moglo opisati daleko uzdržanijom mantrom: „smanjite troškove i pokušajte da preživite“.
Tehnološka industrija se suočava sa dosad sebi nepoznatom situacijom pošto su se širi ekonomski uslovi pogoršali. Čini se da nas svake nedelje zapljuskuju naslovi o tehnološkim kompanijama koje otpuštaju zaposlene i uvode zamrzavanje zapošljavanja, o akcijama tehnoloških giganta koji padaju zajedno sa kriptovalutama, a ljudi unutar i izvan industrije upozoravaju na moguću recesiju.
Silicijumska dolina je osetljivija od drugih industrija na promene ekonomskih uslova poput povećanja kamatnih stopa, s obzirom na to koliko se tehnoloških kompanija oslanja na lak pristup finansiranju kako bi nastavile sa ambicioznim projektima pre nego što ostvare profit, ili u nekim slučajevima, bilo kakve prihode.
Pročitajte još
„Vreme procvata je nedvosmisleno završeno“, navodi se u blogu Lightspeed investicionog fonda koji je nekada finansirao Snapchat.
Iako niko ne može predvideti dužinu i ozbiljnost trenutnog pada, nova retorika označava očigledan preokret u tonu za industriju koja je do nedavno cvetala .
Tehnološki sektor je bio dodatno stimulisan nedavnom pandemijom koja je stanovništvo preusmerila na rad od kuće. Broj startapa koji vrede milijardu ili više dolara je u februaru premašio 1000 na globalnom nivou, što je otprilike duplo veći broj u odnosu na vreme pre pandemije. Pristup lakom novcu, delimično zahvaljujući niskim kamatnim stopama, je samo podsticao još živahnije poduhvate za koje je potrebno sve više novca.
Ipak, tim vremenima je došao kraj.
Inflacija, ruska invazija na Ukrajinu, rastuće kamatne stope i upozorenja o recesiji su izazvali haos na berzama i paniku među investitorima, posebno u tehnološkom sektoru. To je dovelo do problema i talasa otpuštanja širom industrije.
„Ovakve stvari jesu podmukle i iznenadne, ali je i neverovatno koliko analitičari i stručnjaci brzo zaboravljaju neke stvari“, objašnjava za CNN Vasant Dar, profesor na poslovnoj školi Stern Univerziteta u Njujorku. „Tržište kao da ima kolektivnu amneziju.“
Dar, koji je pre profesure radio u Silicijumskoj Dolini, kaže kako je preživeo nekoliko uspona i padova tokom svoje karijere, uključujući tkz. „Dot-com bubble“ iz 2000. i finansijsku krizu 2008. godine. „Prošlo je toliko vremena od poslednje krize u tehnološkoj industriji da neki veterani u Silicijumskoj dolini koriste svoje platforme kako bi podsetili mlađe kolege, koji možda nikada nisu radili u ovakvom okruženju, kako je to nekada izgledalo.“
„Niko ne može predvideti šta će se desiti u narednih 12 meseci, ali tehnološka industrija od 2000. godine nije imala značajnih potresa“, napisao je na Tviteru Majk Šropfer, koji je osnovao startap 2000. godine, a kasnije se zaposlio u Fejsbuku. „Nemam pojma da li će sada biti isto kao 2000-ih, ali znam da ova kriza može potrajati nekoliko godina“
Pristup lakom novcu, u kombinaciji sa renesansom pametnih telefona u poslednjoj deceniji, je pokrenuo talas ambicioznih i disruptivnih tehnoloških kompanija koje troše milione, ili čak milijarde, rizičnog kapitala u potrazi za brzim, globalnim rastom.
Niz tehnoloških startapa poput Ubera postali su poznata imena, a da nikada nisu ostvarili značajan profit. Uber je prošlog meseca signalizirao da i on namerava da smanji troškove i da „zapošljavanje tretira kao privilegiju“ kako se optimizam investitora povlači.
„Ovo je velika promena“ ističe za CNN Met Kenedi koji se bavi istraživanjem tržišta. „Godinama su startapovi sledili jedan te isti recept, koji je podrazumevao rast što je brže moguće bez obzira na okolnosti. To je ono što su njihovi investitori želeli da vide. Kapital je bio jeftin, tako da gubici nisu bili važni.“
Ali to više nije slučaj. Profit je postao važan ponovo, a investitore sada mnogo više zanima krajnji rezultat. „Rizični poduhvati i startapovi u najranijim fazama imaju tendenciju da pate u ovako turbulentnim vremenima“, objašnjava profesor Dar.
Iako mnogi ovu krizu upoređuju sa krizom iz 2000-ih, tehnološki sektor je sada daleko razvijeniji nego što je bio tada.
„Velike tehnološke kompanije, iako stežu obruč, i dalje su u finansijski povoljnoj poziciji“, objašnjava Dan Vang, vanredni profesor na Columbia Bussiness School za CNBC. „Mnoge usluge koje pružaju tehnološke kompanije potrošači smatraju neophodnim, što ih stavlja u vrlo dobru poziciju.“
Uprkos zastrašujućoj retorici i medijskim naslovima o svetu tehnologije, profesor Dar smatra da će se sektor na kraju oporaviti. „Dugoročno gledano, tehnologija je budućnost“, objašnjava on.
U međuvremenu, korekcije mogu čak biti korisne. One mogu, kako smatraju analitičari, podstaći pokretanje održivijih kompanija koje izlaze na berzu i na taj način eliminisati višak na tržištu.
***
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare