"Ako možemo da napravimo mašinu koja će imati svest na nivou čoveka, to će zaseniti sve drugo što smo dosad uradili."
2022. godina je bila odlična godina za veštačku inteligenciju, posebno imajući u vidu lansiranje ChatGPT iz laboratorije „Open AI“. Industrija u isto vreme ne pokazuje znake zaustavljanja.
Ali za neke lidere u industriji, četbotovi i generatori slika su daleko od konačne granice.
Sledeća stvar? Svest.
„Ova tema je bila tabu“, rekao je za Njujork tajms Hod Lipson, mašinski inženjer zadužen za laboratoriju „Kriejtiv mašins“ na Univerzitetu Kolumbija. „Bilo nam je skoro zabranjeno da pričamo o tome — pa sam u početku morao to da maskiram, kao da je nešto drugo.“
Svest je jedno od najdugovječnijih pitanja u oblasti veštačke inteligencije. I dok je za neke to naučna fantastika — i zaista je bila zaplet bezbrojnih naučno-fantastičnih knjiga, stripova i filmova — za druge, poput Lipsona, to je cilj, koji bi nesumnjivo promenio ljudski život kakav poznajemo zauvek.
“This is not just another research question that we’re working on — this is the question,” says Hod Lipson of Columbia University. “If we can create a machine that will have consciousness on par with a human, this will eclipse everything else we’ve done.” https://t.co/X1rGWJVhCo
— NYT Science (@NYTScience) January 9, 2023
„Ovo nije samo još jedno istraživačko pitanje na kojem radimo – ovo je pitanje veće od lečenja raka“, nastavio je istraživač.
„Ako možemo da stvorimo mašinu koja će imati svest na nivou čoveka, to će zaseniti sve što smo dosad uradili“, dodao je on. „Takva mašina sama može da izleči rak“.
Naravno, najveći problem sa kojim se industrija susreće sa pitanjem svesti – osim što je to izuzetan tehnološki izazov – jeste činjenica da sam koncept zapravo nema čvrstu definiciju, u polju ili izvan njega.
Filozofski, svest je nejasna i diskutabilna. I naučno, kao što Njujork tajms primećuje, napori da se svest uredno „nalepi“ na određene moždane funkcije ili druge označitelje obično propadaju. Postoji i niz duboko etičkih pitanja koja se nameću samo sa konceptom mašinske svesti, posebno u vezi sa mašinskim radom.
Sa svoje strane, Lipson ima svoju definiciju svesti, a to je sposobnost da „zamišljate sebe u budućnosti“. Dakle, inženjer je usredsredio veliki deo svoje karijere na rad na izgradnji prilagodljivih mašina — generalizovane inteligencije koja može da nauči da „evoluira“, reagujući na promenljiva okruženja i greške ili povrede unutar mehaničkog tela.
Scientists Say
— Spiros Margaris (@SpirosMargaris) January 8, 2023
They're Now Actively Trying to Build #Conscious #Robots https://t.co/2HWWflRgkM #fintech #AI #ArtificialIntelligence #MachineLearning #DeepLearning #robotics @mags_h11 @futurism pic.twitter.com/upiiiSWBph
Drugim rečima: mašina sa sposobnošću ne samo da nauči više i ispravi svoje greške, kao što to sada rade mašine, već i mašina sa sposobnošću da zamisli kako bi mogla biti bolja, i koja se razvija kako bi odgovarala toj viziji. To je mala razlika, ali važna.
„Postoji oholost u želji da se stvori život“, rekao je Lipson. „To je krajnji izazov, poput odlaska na Mesec.“
(Izvor: Njujork Tajms, Sijetl Tajms)
***
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar