Srbija je u zaostatku za svetskim inovatorima, ali ima potencijala da ih sustigne: Šta nam sve nedostaje da budemo među najboljima?

Ali gde se Srbija nalazi na toj mapi?Da bismo razumeli našu poziciju, možda je najbolje da pogledamo Globalni indeks inovacija. Po poslednjem izveštaju koji je objavljen pre nekoliko dana, Srbija je zauzela 53. mesto od 132 rangirane zemlje. U odnosu na 2019. godinu, pomerili smo se četiri pozicije, što nas pozicionira nešto bolje od ostalih zemalja u regionu koje nisu EU.Ovaj indeks se oslanja na preko 80 različitih indikatora grupisanih u 7 oblasti. Oblasti se, između ostalog, odnose na infrastrukturu, institucije i tržišnu sofisticiranost. Indeks uzima u obzir i druge faktore, poput lakoće dobijanja kredita i plaćanja poreza, proizvodnju električne energije i drugo.Još jedan izveštaj, ovoga puta evropski, kaže da se u odnosu na zemlje članice nalazimo na 62,5 odsto EU proseka. Radi lakše kontekstualizacije, izveštaj Evropske komisije svrstava zemlje u pet kategorija. Prvi su „lideri inovacija“ koji se nalaze iznad 125 odsto EU proseka, zatim snažni inovatori (100-125 odsto), umereni inovatori (70-100 odsto) i inovatori u nastajanju, ukoliko je zemlja ispod 70 odsto.Srbija se nalazi u ovoj poslednjoj kategoriji, što je zajedničko svim zemljama Zapadnog Balkana.IT inovacije kao spasIT je već poznat kao najbrže rastući sektor u našoj zemlji.Prema javno dostupnim podacima, izvoz srpskog IT sektora je u prvom kvartalu ove godine zabeležio rast od 44 odsto u odnosu na isti kvartal prošle godine. Srbija je takođe u samom vrhu zemalja po povećanju broja zaposlenih u IT-u, dok je samo u 2021. imala skoro 100.000 programera više.#blockquote_0Naš IT sektor se pokazao i nešto „žilavijim“ u odnosu na neka druga, mnogo razvijenija tržišta. Na to nam ukazuje činjenica da je talas otkaza koji je krajem prošle godine zahvatio IT industrije širom sveta, imao znatno manji uticaj na nas.Uprkos činjenici da srpski IT sektor beleži skoro konstantan rast i može biti glavni adut domaćeg inovacionog sistema, većina domaćih inovatora se slaže oko jedne stvari.Ne umemo da prodamoVećina poznavalaca domaćeg inovacionog ekosistema smatra da imamo odlične ideje i kvalitetne proizvode, ali da najproblematičnija tačka ostaje prodaja i plasiranje na globalna tržišta.Tome delimično doprinosi činjenica da startape uglavnom pokreću ljudi iz sveta tehnologije, kojima često nedostaju poslovne i biznis veštine.“Ono sa čim se često susrećemo je da su osnivači posvećeni proizvodu, bez da su dosta rano pokušali da ga prodaju i tako validiraju da problem koji rešavaju zapravo postoji“, rekao Kosta Andrić iz ICT Hub u nedavnom razgovoru za nova.rs.

Stručnjaci napominju da je praćenje tržišnog takta preduslov za uspešnu inovaciju. Nije važno da je nešto samo inovativno, već i da nekome treba.Nezdrava konkurencija - seniori ne postoje, juniori nikome nisu potrebniBrojke pokazuju da se u srpskom IT sektoru još uvek lako dolazi do posla, ali i ukazuju na jedan fenomen.U većini oglasa za posao koji se pojavljuju, domaći poslodavci traže kandidate koji imaju između dve i pet godina radnog iskustva. Prema trenutno dostupnim podacima, najmanje se traže juniori, koji se pojavljuju u svega 12 odsto oglasa.Srbija boluje i od hroničnog nedostatka IT seniora. Zbog tog manjka i ogromne potražnje koja doprinosi nezdravoj konkurenciji na tržištu, oni koji najviše znaju nemaju vremena da svoje znanje podele sa mlađim kolegama.Andrić je u intervjuu za nova.rs objasnio i da ozbiljnije startap kompanije kod nas najčešće otvaraju ljudi sa 7-10 godina relevantnog iskustva u nekoj oblasti, što ih svrstava u grupu seniora.Kako sustići najbolje?Stručnjaci posebnu pažnju posvećuju disruptivnim tehnologijama i inovacijama u nastajanju.„Nije dovoljno samo pratiti trendove kao što je veštačka inteligencija, nego moramo naslućivati šta je to što je to sledeća velika tehnologija i moramo biti hrabri da na to napravimo opkladu. To nam je jedina šansa. Moramo uskočiti u taj brzi voz na vreme, a ne da ga pustimo da prođe ispred nas“, zaključio je Andrić na Splet konferenciji.

On je napomenuo i da je važno ubrzati čitav proces, zato što se rezultati ulaganja u inovacije vide tek kroz nekoliko godina.IT pomaže i drugim industrijama da se razvijuMunjevit napred tehnologije u poslednjih par decenija imao je jak uticaj na sve industrije, bilo direktno ili indirektno. Kako bi ostale konkurentne i napredovale, različite industrije su morale da se prilagode ovim promenama. Digitalizacija vođena napretkom u tehnologiji je transformisala tradicionalne tokove mnogih poslova, omogućavajući preduzećima da pojednostave poslovanje, poboljšaju korisničko iskustvo i razviju potpuno nove poslovne modele.Zbog svega toga, nema sumnje da će tehnologija nastaviti da oblikuje pejzaž ekonomskog razvoja u godinama koje dolaze. Od našeg napretka u tom polju će velikim delom zavisiti da li ćemo uspeti da se uhvatimo ukoštac sa četvrtom industrijskom revolucijom i gde ćemo se naći na listi inovacija u narednih 10 godina.BONUS VIDEO: