INTERVJU Marija Grujić, inovatorka čiji je startap uspeo da transformiše rehabilitaciju od teških bolesti

Nakon deset godina rada u struci i porođaja, dijagnostifikovana joj je multipla skleroza.Ograničena na rad od kuće, Marija je zakoračila u IT vode i okrenula se veb dizajnu. Njen suprug Marko Grujić, inače iskusni programer, odlučio je da joj pomogne.Kao rezultat njihove borbe i saradnje, nastao je Neuroblast, startap koji razvoja inovativne proizvode za rehabilitaciju, zasnovane na neuroplastičnosti.Marija i Marko učestvuju na SPLET Tech konferenciji o inovacijama i preduzetništvu koja se održava danas u Domu sindikata. Konferencija se održava u organizaciji dva projekta podržana od strane Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID): „Srbija Inovira“, koji sprovodi ICT Hub, i „Preduzmi ideju“ Inicijative Digitalna Srbija.-Kako je sve počelo?Marko: Bavim se dizajnom hardvera i softvera duže od 15 godina. Više hardverom i do sada sam imao nekoliko proizovda koji su uspešno lansirani i koriste ih svetske kompanije. Kada je Marija dobila dijagnozu, rešili smo da probamo da joj pomognemo. Meni je takođe značilo da napravimo nešto što neće biti slično onome što smo radili do sada, nešto što nije samo komercijalno, već mnogo korisnije i bolje.Marija: Kao arhitekta, mislila sam se da ću se celog života baviti time. Nakon 10 godina bavljenja ovim poslom, nakon porđaja, usledila je dijagnoza multiple skleroze. To je značilo i kraj moje karijere jer nisam mogla da ispunjavam obaveze na poslu. Ipak, želela sam da nastavim da radim, ali sam bila ograničena na poslove od kuće, tako da sam počela da se bavim web dizajnom.Nakon dijagnoze, sav naš fokus pao je na istraživanje same bolesti i rehabilitacije za MS.

Ubrzo je Marija otišla na specijalizovanu kliniku za neuro rehabilitaciju. Prvi rezultati su bili ohrabrujući i generalno stanje se popravilo. Međutim, par meseci nakon rehabilitacije, Marijino stanje je počelo opet da se pogoršava."Kako su te klinike izuzetno skupe, došli smo na ideju da pokušamo da napravimo uređaj poput uređaja sa klinike, ali da može da se koristi kod kuće. To bi obezbedilo preko potreban kontinuitet u vežbanju, kao i mnogo bolji kvalitet života zbog manjeg odsustvovanja od kuće. I generalno, želeli smo da podignemo svest o važnosti rehabilitacije ovog tipa kod neurodegenerativnih bolesti", dodaje ona.-Kako funkcioniše Neuroblast?Neuroplastičnost je neverovatna sposobnost mozga da se menja i prilagođava u odgovoru na nove podsticaje i iskustva, što se u neurorehabilitaciji postiže ponavljanjem pokreta oštećenih ekstremiteta uz vizuelnu stimulaciju.Neuroblast nije samo jedan uređaj. To je ceo ekosistem. Pored kontrolera pokreta, u ekosistem spadaju balans tabla (Balance Board) i Neuroblast HandTrack. Namenjen je svima kojima neuroplastika kao način rehabilitacije može pomoći.

Ceo ekosistem je baziran na tome da prati pokrete celog tela i prenosi ih na specijalno dizajnirane video igre koje korisniku služe za motivaciju i vode ga kroz vežbanje.Neuroblast HandTrack je 3D infrared kamera koja precizno prati sve pokrete vaših ruku i prstiju. Balans tabla ima mnogo različitih namena i 3 dodatka za pravilan rad vežbi. Najbitnije, kontroler pokreta može da se koristi za vežbe ruku i nogu i mnogo različitih pokreta. Postoji Neuroblast App Store, kao i portal, a sama aplikacija služi da se uređaji lako konfigurišu, pokreću igre i po želji kastuju na uređaje koji imaju tu mogućnost.Svi proizvodi se automatski povežu putem blutut konekcije na bilo koji telefon, kojim se dalje upravlja kroz proces vežbanja i korišćenja. Sve je automatizovano, tako da korisnik samo bira šta želi da radi i vežba, a aplikacija i igre same prilagođavaju iskustvo korisniku.

-Ima li još polja gde Neuroblast može biti primenljiv kao terapija?Pored neurodegenerativnih bolesti, kao što su multipla skeroza, cerebralna paraliza i slično, može biti primenjen i u oblasti sportske rehabitacije.Mi smo zbog toga pre dve nedelje dogovorili krovni sporazum sa DIF-om, za testiranje i korišćenje Neuroblasta u sportskoj rehabilitaciji.-Na SPLET-u ćete govoriti o tome kako su igre ključ za bolje sutra. Koji su potencijali gejminga u budućnosti?Sami potencijali gaminga su ogromni, bilo da je to u svrhu rehabilitacije ili edukacije.Ljudi uglavnom zanemaruju ogromni potencijal edukacije gejmingom, a mi želimo da spojimo i jedno i drugo u svojim igrama, naročito one koje su prilagođene deci.

Na SPLET-u želimo da ispričamo pravu startap preduzedničku priču. Priču koja nije potekla od komercijalnih motiva. Želimo da pokažemo da kompanija može biti uspešna iako nije koncentrisana na profit, već na kvalitetan proizvod koji će pomoći hiljadama ljudi i koji će biti prepoznat kao nešto što može da pomogne ljudima kojima je to preko potrebno. I u tome imamo podršku svih koji su čuli za nas.Neki nas gledaju i kao potencijalni „unicorn“ iz Srbije. Mi ne brinemo o tome. Želimo da pokažemo da ne mora svaka kompanija biti „unicorn“ da bi bila uspešna, da se može jako dobro raditi R&D (istraživanje i razvoj), biti profitabilan i na prvom mestu –pružiti dobar proizvod onima kojima je neophodan.-Pre dve godine ste ušli u preduzetničke vode. Iz vašeg iskustva, koliko je teško postati preduzetnik u Srbiji?Postati preduzetnik bilo gde nije ni najmanje lako. Odgovornosti i obaveze su velike, radni dan je prilično dugačak.

Ali, imamo odličan tim, koji radi prilično efikasno i kvalitetno. U poslednjih par godina je mnogo lakše zbog olakšica koje dobijaju inovativna preduzeća, kao što smo mi, koja se bave inovativnim razvojem i istraživanjem.-Da li je bilo pomoći države i da li ste se možda suočavali sa nekim poteškoćama?Da budemo realni, to je bilo presudno. Naš projekat je uvek bio jako dobar, ali trebalo je to prepoznati i dokazati. Naš početak je bio na STARTECH (NALED), tada smo postali prepoznati i dobili dosta mogućnosti da širimo ideju.Katapult, u organizaciji Inovativnog Fonda, pored prilično velikih sredstava za naše podneblje, nam je obezbedio i vrhunske mentore. Samim tim što ste deo tako velikog projekta, dobijate mnogo mogućnosti, ne samo finansijski, već i u smislu bilo kog R&D projekta.-I za kraj, iz vašeg iskustva, kako teške životne okolnosti pretočiti u motivaciju?Ne postoji jednostavan odgovor na to pitanje.Mora da se poklopi dosta stvari, ideja, znanje i pre svega odlučnost i volja. Najveća motivacija nam je bila podignemo svest o važnosti ovakve rehabilitacije koja se do sada pokazala kao jako efikasna.***BONUS VIDEO: Siva pustinjska oaza za lečenje raznih bolesti

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortisivapustinjskaoazadz-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2249542"]