INTERVJU Kosta Andrić iz ICT Hub objašnjava šta je sve potrebno za uspešan biznis – ovo je prvi korak koji treba napraviti

Odgovor je verovatno bezbroj puta, ali se čini kao da samo oni koji se time bave znaju tačno o čemu se radi.Iako jedinstvena definicija ne postoji, možda najlakše može da se objasni kao ideja. Samo ne bilo kakva ideja, već ideja koja je toliko jedinstvena, da ne postoji nigde drugde i ponekad toliko dobra, da se pitate kako ste ranije mogli da živite bez nje.Smatra se da je u tom svetu najvrednija ideja ona koja uspe da nađe novu potrebu kod ljudi, koju će potom da zadovolji. To je ono što su uspeli Fejsbuk i Gugl. Niste imali pojma da su vam potrebni, dok se nisu pojavili.Startapi ne moraju uvek da izmisle potpuno novi koncept, ali moraju da unaprede trenutna rešenja inovativnim idejama koje do tada nisu postojale.U Srbiji broj ovih jedinstvenih ideja munjevito raste, ali se i suočava sa različitim preprekama i problemima.O tome gde se nalazi srpska startap scena danas i šta je sve potrebno za jedan uspešan biznis razgovaramo sa Kostom Andrićem, čovekom koji na različite načine pomaže srpskim startapima da ostvare svoje ciljeve.On je učesnik i jedan od organizatora ovogodišnje Splet Tech konferencije o inovacijama i preduzetništvu koja se održava 10. oktobra u Domu sindikata. Konferencija se odvija u organizaciji dva projekta podržana od strane Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID): „Srbija Inovira“, koji sprovodi ICT Hub, i „Preduzmi ideju“ Inicijative Digitalna Srbija.***- Na koje sve načine vi i vaše organizacije pomažete startape u Srbiji?Naša podrška i rad sa startapima ide u nekoliko koloseka.Prva stvar je da radimo sa startapima u ranoj fazi razvoja kada imaju samo neki prototip, da im pomognemo da dođu do prvog klijenta i naplate svoj proizvod. Mi to zovemo validacija. Druga stvar je pomoć startapima iz Srbije i regiona koji prave proizvode za biznise, njih povezujemo sa domaćim i međunarodnim korporacijama koje su prisutne u regionu, ne bi li im one postale prvi kupci. Kroz naš fond ICT Hub Venture investiramo u startape. Trudimo se da budemo prvi investitor i da vodimo kompaniju sve dok ne bude spremna za drugu rundu finansiranja.Imamo i coworking prostore gde povezujemo ljude i organizujemo različite radionice. Tu dovodimo različite eksperte za koje naša publika kaže da su potrebni.- Srpski startapi beleže ozbiljan rast u poslednjih nekoliko godina. Međutim, kada uporedimo situaciju sa drugim evropskim zemljama, pa čak i zemljama u regionu, situacija nije toliko sjajna kao što na prvi pogled izgleda. Šta bi sve moglo da se unapredi?Ako govorimo o broju kompanija, broju investitora, organizacija podrške i broju naučno tehnoloških parkova, sve to zaista beleži dramatičan pomak.Prema Globalnom indeksu inovacija, Srbija se značajno pomerila u poslednjih nekoliko godina. Po poslednjem izveštaju koji je objavljen pre neki dan, dva mesta u odnosu na prethodnu godinu. Tu smo lider kada su u pitanju zemlje Zapadnog Balkana.Međutim, kada se poredimo sa zemljama u okruženju koje su u EU, u nekim segmentima smo bolji, ali, ruku na srce, više je segmenata gde su oni bolji. Da budemo fer, ranije su i ušli u trku.S obzirom da smo na neki način kasnili, vidimo da u tom pogledu imamo još dosta posla. I to bih podelio na tri segmenta.Prvi segment su kultura i izvori investiranja u tehnološke kompanije.Drugi su biznis i poslovne veštine, tu bih posebno apostrofirao prodaju. Ono sa čim se često susrećemo je da su osnivači posvećeni proizvodu, bez da su dosta rano pokušali da ga prodaju i tako validiraju da problem koji rešavaju zapravo postoji.I treći segment je taj da ljudi koji vode startape ili rade u startapima su vrlo traženi. Nedovoljan broj ljudi tog profila je nešto što nas pogađa, ali tu nismo izuzetak.- Estonija predvodi po broju startapa po glavi stanovnika, a nije ni najbogatija, ni najveća. Šta ta mala, baltička zemlja ima što mi nemamo?Estonija je primer zemlje koja je napravila savršenu elektronsku upravu, privukli su veliki broj preduzetnika i ponudili jednostavnost poslovanja.Po glavi stanovnika imaju jako veliki broj kompanija, a najpoznatiji primer je Skajp, koji je sada već stara priča.Estonija takođe ima složen geopolitički kontekst. Zbog toga su inovacije u ovoj zemlji neki deo neophodnosti, kao što je to slučaj sa Izraelom, koji je popularna destinacija za inovacije.

Tektonski poremećaji

Dodao bih i da je na mapi inovacija u poslednje vreme počela da se pojavljuje Kina, dok se stvari iz Silicijumske doline sele u Teksas, odnosno Ostin i Majami.Arapske zemlje od Emirata do Saudijske Arabije investiraju ogromne količine novca, bilo privlačeći talenat, bilo kroz različite vrste fondova. Oni imaju strategiju do 2030. zahvaljujući kojoj će u narednih nekoliko godina dramatično odskočiti.To su baš tektonski poremećaji na startap sceni.- Premijerka Ana Brnabić se često govori o startapima, digitalizaciji i inovacijama. Kolika je zapravo  pomoć i podrška države?Što se tiče finansiranja tehnoloških kompanija koje su u najranijoj fazi, država je uradila odličan posao kroz Fond za inovacionu delatnost. Tu postoji nekoliko dobrih mehanizama gde zapravo možete da dobijete grantove i odličnu mentorsku pomoć da pokrenete vaš posao.Toga ranije nije bilo i to je fantastična stvar, zato što investitori ipak više vole da investiraju malo kasnije, kada je manje rizično.Ono što mi se jako dopada je izmeštanje stvari iz Beograda i Novog Sada. Tu prvenstveno mislim na Niš i Čačak, koji su ponovo probuđeni kroz naučno tehnološke parkove. I uskoro Novi Pazar, gde imamo najveći broj mladih ljudi. Ja sam bio skoro, to je nešto neverovatno.- Koliko se menja situacija u pogledu zakonske regulative?Uvedene su poreske olakšice ukoliko kao firma ulažete u istraživanje i razvoj ili ukoliko kao fizičko lice investirate u fond. To su neke stvari u kojima čak u odnosu na druge zemlje prednjačimo.Značajan je i Zakon o investicionoj delatnosti koji je usvojen pre dve godine. On je za početak uredio i definisao pojmove. Sistem je počeo da prepoznaje nove reči koje nam je donela digitalna ekonomija.Napomenuo bih i zakon koji reguliše devizni platni promet koji nije značajan samo za startap scenu, nego i privredu uopšte.Da su stvari savršene - nisu. Često se desi da kada ti zakoni krenu da se primenjuju, moraju nekim dodatnim aktima da se uređuju, ali kada bismo poredili situaciju od pre nekoliko godina i danas, pomak je veliki.

- Zašto je važna razmena ideja između velikih kompanija i startapa i kako je nastala ideja o tome?Razmena ideja je važna zato što iz prve ruke možete da čujete koji su to problemi vredni rešavanja.Kada se vratimo unazad, pre nekih desetak godina, ljudi u Srbiji su za reč startap mislili da znači kredit, kada smo radili prvo istraživanje. Svedoci smo sada koliko se to u međuvremenu promenilo.Moje kolege iz ICT Huba i ja smo imali tu privilegiju, što tokom studija, što kasnije poslovno, putujući po svetu, da vidimo da koncepti habova počinju da budu mesto okupljanja za ljude koji žele da inoviraju ili da se odvaže u tehnološkom preduzetništvu i hteli smo da tako nešto pokrenemo u Srbiji. Imali smo puno pogrešnih pretpostavki i zabluda da možemo kopirati neke modele koji su na razvijenijim tržištima i to nas nije sramota da kažemo. Sve smo to prošli i još uvek prolazimo. Zato na svom primeru pokušavamo da pokažemo kako se treba stalno prilagođavati novim okolnostima jer se one de facto dešavaju.Želeli smo da promenimo paradigmu i da dokažemo da jeste moguće, pogotovo u 21. veku i zahvaljujući digitalnim tehnologijama - raditi za sebe, upošljavati druge, pokretati firme.Zato nije floskula kada kažemo da, makar aspektu digitalne ekonomije, tržište zaista može da bude ceo svet.- Koliko je teško za nekoga ko bi želeo da pokrene startap da nađe investitora i ima li ih dovoljno u Srbiji?To je kokoška i jaje.Kompanija koja u raznoj fazi razvoja uspe da ostvari neki broj klijenata i dokaže da postoji problem vredan rešavanja, da proizvod nije samo za srpsko tržište i da ima tim vredan poverenja, na šta investitori naročito obraćaju pažnju, ima velike šanse da pronađe investitora.Kada to stavimo u kontekst od pre 5-6 godina, bilo je mnogo manje tih prilika.- Mislite li možda da u savladavanju straha od neuspeha leži ključ uspešnog biznisa?Strah od neuspeha i neke stigme u društvu je veliki showstopper za preduzetništvo.U redu je imati strah od neuspeha sve dok to ne postane prepreka da bilo šta započnete. Mi zbog toga namerno organizujemo nekoliko događaja godišnje gde ljudi razgovaraju o svojim neuspesima, da bismo malo razbili tu stigmu.To se polako menja i sve je više ljudi koji javno govore o svojim neuspesima. Polako se menja i to da je nekog „blam“ ako projekat ne uspe.Mi, kao neki dinosaurusi na sceni, to možemo da vidimo.

- Koliko su način razmišljanja i odnos prema životu važni za uspešan starap?Način razmišljanja je važan za sve biznise, ne samo startape.Uspešni preduzetnici imaju jednu vrstu u pozitivnom smislu tvrdoglavosti, istrajnosti i otpornosti, koju možda nema cela populacija.Imaju neku vrstu strasti koju nose u sebi i to možete osetiti i na sastancima sa njima. To je nešto što je jedinstveno.- Jednom prilikom ste rekli da su sredovečni startaperi budućnost i da su „savršeni ljudi“. Šta ste pod time mislili?Još uvek preovladava mišljenje da tehnološke kompanije pokreću neki izuzetno mladi ljudi ili ljudi koju su tek završili fakultet. Ta granica se pomerila. Danas da dođete u ICT, prosek godina je 35-36.Naravno, postoje i studentski startapi i jako je dobro što postoje. To je odlična vežba za njih. Međutim, ozbiljnije kompanije uglavnom pokreću ljudi koji već imaju 7-10 godina relevantnog iskustva iz neke oblasti.

Naši startapi najviše rade sa inostranstvom

Dobra pozicija Srbije što mnogo multinacionalnih korporacija ima mandat da se bavi inovacijama za ovaj deo Evrope iz Beograda ili Novog Sada. To je super prilika zato što možete fizički da se sretnete sa nekim. Dobra je prilika da vam neka od tih kompanije bude prvi klijent, zato što posle kroz njih možete da se proširite.Na duže staze, makar ono što mi iz ICT Huba mislimo, a o tome ću govoriti i na ovogodišnjoj SPLET Tech konferenciji, je da web3 tehnologija ima ogroman potencijal. Na terenu vidimo da broj kompanija i ljudi koji se bave time može biti nešto po čemu je Srbija zaista jedinstvena.- Za kraj, šta biste savetovali nekoga ko želi da pokrene startap?Preporučio bih da odu u neki od startap centara i habova koji postoje širom Srbije na neku informativnu sesiju, kako bi dobili neke prve alate, ali i znanja da dokažu da problem koji žele da reše postoji. To bi bio neki prvi korak.Ne bi bilo loše da dođu na neki događaj na kom se okupljaju osnivači startapa, da se s nekim novim upoznaju, čuju nečiju drugu priču.Takođe je važno da se postaraju da oko sebe imaju tim ljudi koji je na isti način strastven i posvećen. Da ispitaju da li se bave industrijom koju poznaju dobro i da poznaju problem koji rešavaju tehnologijom.To su sve neke polazne stvari koje su važne.***BONUS VIDEO: Šta koči talentovane mlade ljude u Srbiji da pokrenu startap?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=takoitalentovanemladeljudeusrbijidapokrenustartap-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2524815"]