Lilić o Vučićevim pomilovanjima: U ovom slučaju put preko ustavne žalbe je prva stvar

Kada se ide putem upravnog spora, može se dogoditi da Upravni sud ne prihvati inicijativu, naveo je on.

On je naveo da je u ovom slučaju njegov predlog ustavna žalba.

"Moj navod je Član 70. Ustava, a to je ustavna žalba. Znači, ustavna žalba je jedan specijalni pravni lek koji kaže da se protiv pojedinačnih akata i radnji, kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska i manjinska prava, kojima nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Znači, to je praznina. A diskrecioni akt o pomilovanju nema mogućnost da se izjavljuje neko redovno pravno sredstvo", rekao je Lilić i dodao da je u ovom slučaju "ustavna žalba je prva stvar".

"Postavlja se pitanje ustavnosti Zakona o pomilovanju"

Na pitanje o njegovim tvrdnjama da odluke predsednika Republike o pomilovanju ne mogu da se osporavaju pred Upravnim sudom zato što nisu upravni akti, on je rekao da ima nekih četiri stvari koje su zanimljive i traže odgovor.

"Jedna od tih je, prvo, da li je pomilovanje prema našem zakonu o pomilovanju moguće. Ovo pitanje izgleda čudno, ali danas se jedan kolega advokat javio i rekao da su odluke koje su donete po ovom važećem zakonu o pomilovanju ništave. Kako to? Pa, ovaj zakon je donet 1995. godine, između ostalog, u tom zakonu stoji da se pomilovanja mogu dati u odnosu na krivična dela koja su propisana krivičnim zakonom Savezne Republike Jugoslavije. Između ostalog, posebno se tretira kako se pomilovanje daje u slučaju smrtne kazne. Takve Savezne Republike Jugoslavije niti tog zakona više nema, to ne postoji. Je li, dakle, sad se pomilovanje po zakonu koji se odnosi na Krivični zakonik Jugoslavije određuje u odnosu na krivična dela koje propisuje Krivični zakonik Srbije", rekao je Lilić.

On je naveo i da se postavlja pitanje, odnosno taj kolega je postavio, o tome da li je ovaj zakon neustavan.

"I to je trebalo Ustavni sud, je li, do sada da konstatuje i da taj zakon stavi van snage. Ne postoji mogućnost da naši sudovi, kao što je to, recimo, u slučaju u Americi, traže od Ustavnog suda odmah ispitivanje ustavnosti kada se naiđe na ovakvu jednu situaciju. Znači, to je jedno prethodno pitanje: da li je to moguće. Druga, sledeća pitanja su vezana za to o kome se radi. Da li je ovde pitanje koje se odnosi na lica ili je pitanje koje se odnosi na sadržinu odluke? I poslednje, najvažnije, jeste da li postoji mogućnost pravne zaštite", naveo je on.