Srpski startapi prikupili 325 miliona evra investicija za dve godine

Izveštajem su obuhvaćene investicije za period od 2021. do 2022. godine, i zasniva se na „različitim izvorima, uključujući intervjue, crowdsourcing i javno dostupne informacije“, prenosi Blic pozivajući se na portal IT industrija.U izveštaju se navodi da je u Srbiji trenutno aktivno više od 600 startapa, i preko osam aktivnih razvojnih centara, koji zapošljavaju na hiljade ljudi. Top pet domaćih kompanija koje se, kako se navodi, izdvajaju su HTEC, Tenderly, Tempus Finance, Connect The Dots i Flyaway.Većina od 24 startapa koji su uzeli investiciju u ovom periodu razvija SaaS (Software as a service) proizvod (78,3 odsto), dok su najzastupljenije Fintech (finansijske tehnologije), Enterprise software (korporativni aplikativni softver), marketinška i regruterska industrija.U pogledu investicija, dominiraju VC (Venture Capital) fondovi, sa udelom u ukupnom broju investicija od čak 87,5 procenata. Međutim, u pogledu vrednosti samih investicija, VC fondovi imaju udeo od 52,9 odsto, dok 38,2 procenta pripada privatnom kapitalu, objavio je portal IT industrija.Preko polovine svih zabeleženih investicija načinjeno je u najranijoj fazi finansiranja (pre-seed) i fazi početnog kapitala (seed), dok je ostatak raspoređen na serije A, B, C i tzv. megaserije.

Najviše investicija stiže iz SAD

Oko 82 odsto investicija dolazi iz Sjedinjenih Američkih Država, i taj kapital otišao je u 42 odsto startapa, dok je na drugom mestu Evropska unija sa 16 procenata investicija po vrednosti, koje su raspodeljene na 38 odsto startapa.Međutim, u izveštaju piše da većina tih investicija zaobilazi Srbiju. Prema zvaničnom sedištu, startapi se izdvajaju u tri grupe: SAD (25 procenata), EU (33 odsto) i Srbija (42 procenta), pri čemu startapi sa sedištem u SAD uzimaju najveći broj investicija (56 odsto), potom oni iz Srbije (28 procenata), i na kraju iz EU (15 odsto).U poređenju sa ostatkom Adria regiona, slika izgleda drugačije, pa je tako Hrvatska na prvom mestu sa 1,86 milijardi evra raspoređenih na 88 investicija, potom Slovenija sa 1,25 milijardi i 209 investicija, te Srbija, sa 325 miliona evra i 24 investicije. Većinu rasta regiona predvode „jednorozi“, koji su učestvovali sa najvećim brojem investicija i koje izveštaj navodi kao pokretače ekosistema.Treba imati u vidu da je trenutno istraživanje zasnovano na samo navedene tri zemlje, dok je u planu izrada izveštaja i poređenja ostalih balkanskih zemalja, čime bi se stekla potpunija slika o stanju tehnološkog sektora i startapa u regionu.Što se metodologije tiče, istraživači su odlučili da startap podvedu pod određenu državu ukoliko je bar jedan od osnivača njen državljanin, a u slučajevima gde osnivači potiču iz više država koje su obuhvaćene izveštajem, gledalo se u kojoj zemlji se nalazi glavni deo tima.Takođe, za raspodelu rundi investiranja korišćena je sledeća skala: Pre-seed (do milion evra), Seed (1–4 miliona), Serija A (4–15 miliona), Serija B (15–40 miliona), Serija C (40–100 miliona), Megaserija (preko 100 miliona evra).BONUS VIDEO Petrović, Avramović i Denda: Kako izgleda prekvalifikacija za IT sektor u Bootcamp-u

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=petroviavramoviidendakakoizgledaprekvalifikacijazaitsektorubootcampu-novas-rs&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2559396"]