Foto:Shutterstock/rafapress

Rat u Ukrajini izazvao je egzodus tehnoloških kompanija iz Rusije - jedne su otišle zbog neslaganja sa ratom, a druge je Rusija proglasila nepoželjnim i praktično proterala. Međutim, odnos Rusije i Gugla, jedne od najvećih tehnoloških kompanija se do te mere zakomplikovao, da su obe strane upale u ćorsokak.

Mnoge Guglove usluge, uključujući pretragu, mape, Gmail i, možda najvažnije, Jutjub, i dalje su dostupne u Rusiji u vreme kada Fejsbuk, Instagram i Tviter nisu.

Situacija ilustruje tešku poziciju u kojoj se nalaze obe strane, kao i sve slabosti trenutne onlajn infrastrukture u zemlji. Rusija je pokušala da ogradi svoj internet od ostatka sveta, međutim nadležni u zemlji procenjuju da zabrana najpopularnijih usluga može izazvati pobunu građana. Sa druge strane, Gugl je govorio protiv ruskih postupaka, ali je nastavio da posluje u zemlji.

Ruska vlada je nedavno pokrenula slučaj protiv Gugla zbog navodnog neuspeha da skladišti podatke ruskih korisnika unutar zemlje. Nekoliko nedelja ranije, Guglova podružnica u Rusiji podnela je zahtev za bankrot i pauzirala većinu svojih komercijalnih operacija nakon što je vlada preuzela kontrolu nad njenim bankovnim računima u zemlji.

„Zaplena bankovnog računa kompanije učinila je funkcionisanje naše ruske kancelarije neodrživim, uključujući zapošljavanje i plaćanje zaposlenih. To se odnosi i na dobavljače, prodavce ali i na ispunjavanje drugih finansijskih obaveza“, naveo je u saopštenju portparol Gugla za CNN Business.

Međutim, Gugl je u međuvremenu odustao od povlačenja iz Rusije, a Rusija je prestala da kompaniju obavezuje na to.

„Korisnici u Rusiji se oslanjaju na naše servise kako bi pristupili nezavisnim informacijama, a mi nastavljamo da pružamo usluge kao što su pretraga, Jutjub, Gmail, Mape, Android i Plej prodavnica“, ističe portparol Gugla.

Pročitajte još

Gugl jeste preduzeo neke korake u sankcionisanju Rusije. Zabranili su ruske državne kanale, kao i monetizaciju i reklamiranje istih, što je istovremeno trebalo da dovede do suzbijanja dezinformacija koje imaju veze sa ratom u Ukrajini.

U međuvremenu, ruski ministar digitalnog razvoja Maksut Šadajev odbacio je ideju o potpunoj zabrani Jutjuba — jedne od najpopularnijih onlajn usluga i Rusiji.

„Ne planiramo da blokiramo Jutjub“, rekao je Šadajev, a prenela ruska novinska agencija Interfaks. „Pre nego što blokiramo bilo šta, uvek treba proceniti da li to nanosi štetu našim građanima“, dodao je.

Za Google postoji jasna strateška važnost da usluge ostanu aktivne u zemlji sa više od 100 miliona korisnika i tržištu na kojem već ima jaku poziciju.

„Različite Googleove usluge imaju značajan udeo na ruskom tržištu, koji bi kompanija želela da zadrži u nadi da će se okončati rat i ukinuti sankcije“, objašnjava  Mariel Vijermars, stručnjak za sajber bezbednost i politike na Univerzitetu u Mastrihtu u Holandiji. „S obzirom na to da Rusija teži uspostavljanju digitalnog suvereniteta, možda će biti teško ponovo ući na tržište.“

Foto: Sergei Elagin / Shutterstock

Međutim, američki analitičari smatraju da Guglov izbor da zadrži usluge u zemlji možda ima više moralni imperativ nego poslovni.

„Mislim da je ovde moralna strana važnija“, objašnjava Dafne Keler, direktorka Centra za sajber politiku Univerziteta Stanford za CNN. „Održavanje protoka informacija do disidenata u Rusiji, ili ljudi koji žele informacije iz izvora koji nisu državni mediji, zaista jeste važno.“

Gugl nije odgovorio na pitanja o motivima daljeg poslovanja u Rusiji, ali izvršna direktorka Jutjuba Suzan Vojcicki je prošle nedelje iznela ulogu koju video platforma vidi u toj zemlji.

„Razlog zbog kog još uvek poslujemo u Rusiji je što verujemo da je važno imati protok nezavisnih informacija“, objasnila je Vojcicki na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. „Na taj način prosečan građanin u Rusiji može besplatno da pristupi istim informacijama kojima možete pristupiti ovde u Davosu. Veoma je važno da ruski građani znaju šta se dešava i da razumeju perspektivu iz spoljašnjeg sveta.“

Jutjub, prema procenama, koristi otprilike tri četvrtine ruske populacije, ili više od 77 miliona ljudi. Uprkos stalnim pritiscima ruske vlade da se uklanja pojedini sadržaj, Jutjub ostaje jedna od retkih digitalnih veza između Rusije i spoljnog sveta, posebno u situaciji u kojoj su druge globalne platforme blokirane.

Zašto je Google jedini preživeo?

Rusija je iskoristila rat u Ukrajini da pojača svoje napore i ogradi internet od ostatka sveta, gradeći ono što su neki opisali kao „digitalnu gvozdenu zavesu“. Ali odluka da ne zabrane Guglove usluge ukazuje na ograničenja domaćeg interneta u Rusiji.

Ne samo da je Jutjub popularan u zemlji, već su ruske vlasti dugo koristile platformu za širenje sopstvenih poruka, a državni medijski kanali kao što su RT i Sputnjik dostigli su milione pretplatnika pre nego što su uklonjeni.

Možda vas zanima

„Rusija aktivno koristi Jutjub za širenje propagande. Kako bi stigli do mlađih generacija koje manje gledaju tradicionalnu televiziju, distribucija emisija i formata prilagođenih onlajn svetu je bila važna kako bi se proširio domet narativa.“

Za razliku od domaće društvene mreže VK i pretraživača Yandex, u Rusiji ne postoje uporedive lokalne alternative Jutjubu (RuTube koji podržava vlada nije uspeo da postigne isti nivo popularnosti).

„Oni nemaju pravu domaću alternativu i mislim da se plaše reakcije jer toliko Rusa koristi Jutjub“, objašnjava Vijermars. „To kompaniji daje mnogo uticaja.“

I WhatsApp ostaje

Jutjub nije jedina zapadna tehnološka platforma koju je Rusija ostavila na miru.

WhatsApp, u vlasništvu Fejsbukove matične kompanije Meta, i dalje je operativan, a ruska vlada kaže da je izuzet jer je to privatni servis za razmenu poruka, a ne javna društvena mreža.

Ali dok se ruska popustljivost prema Jutjubu do sada proširila na Gugl u celini, Metine druge platforme Fejsbuk i Instagram bile su među prvima koje su blokirane.

Jutjub je samo jedan od brojnih Google usluga na koje se Rusi oslanjaju.

„Nejasno je šta bi se desilo, na primer, sa operativnim sistemom Android, ako Rusija zabrani Jutjub“, ističe Mijevars. „Duga lista tehnoloških firmi koje su najavile da će napustiti rusko tržište, zajedno sa uticajem sankcija, čini rusku digitalnu ekonomiju veoma ranjivom na takve poremećaje.“

„Mislim da ruska vlada ovde igra veoma delikatnu igru“, objašnjava ona. „U ovom trenutku, izgleda da ni Rusija, ni Gugl nisu spremni da „preseku kabl“. Očigledno postoji granica koju nijedna strana ne želi da pređe.“

***

BONUS VIDEO: Srbija i sankcije – Moskva se ljuti a Brisel zahteva

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Instagram

Twitter

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar