Zapadne sile su zaplenile jahte ruskih oligarha i izbacile ruske banke iz međunarodnog sistema kao odgovor na invaziju na Ukrajinu, ali sankcije koje ograničavaju pristup internetu pokazuju velike podele.
Ukrajina je glasno pozvala na široki bojkot, a Kijev je čak tražio da se Rusija odseče od svetske mreže.
Pročitajte još
Međunarodne sankcije dovele su do toga da kompanije, uključujući velike tehnološke gigante, obustave poslovanje u Rusiji, a odluka EU o zabrani ruskih državnih medijia navela je Kremlj da zabrani Metine platforme Fejsbuk i Instagram.
Analitičari kažu da bi sve ovo moglo da marginalizuje protivnike Kremlja u samoj zemlji, pojača dominaciju državnih medija i čak navede Rusiju da pokuša da razvije zatvorenu, lokalnu verziju interneta poput Kine. U prilog ovoj tezi ide i nedavno pokretanje ruske verzije Instagrama – Rossgram.
„To je samo prekidanje nekoliko preostalih veza sa slobodnim protokom informacija i ideja“, kaže Peter Micek iz „Access Now“, nevladine organizacije koja vodi kampanju za digitalna prava.
Nekorektan odnos Kremlja prema novinarima je već drastično smanjio nezavisne izvore informacija, primoravši mnoge medije da zatvore ili smanje svoje operacije.
Rusija već godinama unazad jeste delimično izmeštena iz zapadnog onlajn sveta. U Rusiji su razvili razne alternative zapadnim mrežama koje jesu popularne u zemlji. Međutim, ovo ne znači da Rusi ne koriste Fejsbuk i instagram – baš naprotiv.
Nedavni izveštaj o gašenju instagrama u toj zemlji navodi da je tom prilikom ugašeno 80 miliona naloga. Ruska Federacija ima 144 miliona stanovnika, što znači da je više od polovine stanovništva koristilo Instagram. To je više korisnika nego što ima domaća mreža VKontakte.
Ruska društvena mreža VKontakte ima svega 66,6 miliona korisnika globalno, dok Fejsbuk i Instagram zajedno 3,9 milijarde, što pokriva više od polovine stanovnika čitave planete.
Kompletno odsecanje onlajn Rusije od Zapada će stvoriti još zatvoreniji sistem koji će dodatno otežati slobodan protok informacija, a nešto slično se već dogodilo u Kini.
Na ovaj način će se stvoriti neka vrste čelične zavese na internetu, a analitičaru su taj fenomen nazvali „Splinternet“.
Veliki strah je da će rat i sve dublje zamrzavanje odnosa između Rusije i Zapada navesti Kremlj da razvije sopstveni internet.
Kina je već izgradila ogroman sistem kontrole interneta u zemlji, nazvan „Veliki zaštitni zid“, koji je zemlju praktično odsekao od ostatka sveta.
Međutim, Kina nije jedina zemlja koja ulaže velika sredstva u izgradnju sopstvenog internet ekosistema.
Nedavni događaji u Rusiji naveli su neke komentatore da spekulišu da se svet suočava sa stvaranjem „splinterneta“, što je anatema za one koji se zalažu za jednak pristup širom sveta.
„Rusi su prilično sposobni da izgrade nacionalni internet“, kaže Pjer Bonis iz Afnika, udruženja koje upravlja domenom .fr za RTL.
Možda vas zanima
Ali dodaje da bi to bila bleda imitacija globalnog interneta.
„Ne smemo da narušimo univerzalnost interneta, čak i ako Rusi rade neprihvatljive stvari“, kaže on.
DW je nedavno pisao o tome da je Iran proveo deceniju praveći sopstvenu kontrolisanu i striktno cenzurisanu verziju veba.
Analitičari smatraju da su američke sankcije na neki način ohrabrile Iran da izgradi ovaj kontrolisani nacionalni internet. Oni navode da je ovaj proces pospešen tako što je Amerika uskratila iranskim preduzećima i građanima da koriste usluge američkih tehnoloških giganata.
Nešto slično se može desiti i sa Rusijom.
„Ljudi u Rusiji i Belorusiji imaju toliko malo pristupa informacijama da će ih lišavanje internet usluga poslati dalje u Putinovu šaku“, kaže Bonis.
„Sankcije treba da budu fokusirane i precizne“, napisalo je oko 40 istraživača, aktivista i političara u otvorenom pismu prošle nedelje.
„One bi trebalo da minimiziraju šanse za neželjene posledice ili kolateralnu štetu. Nesrazmerne ili preširoke sankcije rizikuju suštinski otuđenje stanovništva.“
U pismu se poziva da se gađaju vojna i propagandna sredstva.
Drugi stručnjaci ističu da je kažnjavanje Rusije zatvaranjem interneta i tehnički i politički teško.
Ukrajina je pozvala globalni regulator ICANN da uradi upravo to 28. februara, ali je zahtev odbijen.
„Ako nekog sprečite da uđe kroz vrata, on će ući kroz prozor“, objašnjava Ronan David iz Efficient IP, firme specijalizovane za obezbeđenje računarskih mreža.
Za Davida je to jednostavno „kontraproduktivno nastojanje da se pridobiju srca i umovi i šire demokratske poruke“.
„Zato što jedini kontra-narativ, narativ koji dolazi iz Kremlja“, kaže on.
Natalija Krapiva, advokat iz Access Now-a, ističe da ljudi koji su izloženi tim narativima mogu zaključiti da „Rusija pokušava da pomogne Ukrajincima i da se štiti“.
U tom kontekstu, sankcije Zapada mogu izgledati „potpuno nepravedne“, kaže ona za RTL.
Većina međunarodnih društvenih mreža je sada dostupna samo preko virtuelnih privatnih mreža (VPN), a podaci o preuzimanju u VPN-a u zemlji sugerišu da dosta Rusa sledi ovaj put.
Međutim, kada uzmemo u obzir je internet u Rusiji pod pritiskom iznutra i spolja, mnogi stručnjaci sada pozivaju Zapad da zauzme drugačiji pristup.
***
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar