Foto: NASA, ESA, CSA, STScI; Joseph DePasquale (STScI), Anton M. Koekemoer (STScI), Alyssa Pagan (STScI); Danielle Kirshenblat (STScI)

Jedna od fotografija koja je najviše iščekivana od teleskopa „Džejms Veb“ konačno je tu.

Svojim segmentisanim „zlatnim okom“, svemirski teleskop pogledao je duboko u srce magline Orao, udaljene od Zemlje oko 6.500 svetlosnih godina, i dao nam fantastičan snimak jedne od najpoznatijih struktura u kosmosu – Stubova stvaranja.

Ove strukture nazvane su „Stubovi stvaranja“ jer se u njima odvija proces stvaranja zvezda od okolnog gasa i prašine, a u isto vreme dolazi do erozije tog gasa i prašine uticajem svetlosti obližnjih novostvorenih zvezda.

Probijajući se kao džinovski prsti kroz ogromni kosmički oblak, Stubovi stvaranja stekli su popularnost kada je svemirski teleskop „Habl“, pet godina od početka funkcionisanja, snimio taj region 1995. godine.

Foto: NASA, ESA, CSA, STScI; Joseph DePasquale (STScI), Anton M. Koekemoer (STScI), Alyssa Pagan (STScI); Danielle Kirshenblat (STScI)

Stubovi stvaranja bili su nešto do tada neviđeno, veličanstveni oblaci blešteće prašine i gasa koji se prostiru širom nekoliko svetlosnih godina.

Sada je „Džejms Veb“, najosetljiviji svemirski teleskop koji je ikada napravljen, napravio najprecizniju i najdetaljniju fotografiju poznate svemirske strukture.

Astronomi su jedva čekali da se teleskop pozicionira kako bi uhvatio dobru perspektivu da snimi Stubove stvaranja, ne samo zbog veličanstvene lepote fotografija, već najviše zbog onoga što se u njima dešava.

Ovakve strukture su poznate kao zvezdana porodilišta, pošto se u njima odvija proces formiranje novih zvezda od okolnog gasa i prašine.

Poređenje fotografije „Stubovi stvaranja“ koju je 1995. zabeležio teleskop „Habl“ sa najnovijom fotografijom koju je napravio teleskop „Džejms Veb“.

Tada dolazi do erozije gasa i prašine u maglini pod uticajem svetlosti novostvorenih zvezda.

Najbolji način da vidimo unutar magline je korišćenje infracrvene svetlosti koja može da se probije, jer se zbog svoje talasne dužine ne rasipa kada dođe u kontakt sa česticama prašine.

Umesto toga, može da se probije kroz prašinu, što znači da infracrveni instrumenti mogu da vide kroz zidove svemirske prašine.

***

BONUS VIDEO: Fenomen prirode – „Mesečeva dolina“ na Zemlji

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar