1
U poslednjih godinu dana, američki sudovi doneli su dve presude koje bi mogle drastično promeniti način na koji Google posluje i da praktično "razbije" kompaniju.
Prva presuda odnosi se na tržište internet pretrage. U avgustu 2024. godine, sudija Amit Mehta presudio je da je Google nezakonito održavao monopol u ovom sektoru. Sud je utvrdio da je kompanija koristila ekskluzivne ugovore sa proizvođačima uređaja i operaterima kako bi osigurala da njen pretraživač bude podrazumevani izbor, čime je otežavala konkurenciju.
Druga presuda odnosi se na tržište digitalnog oglašavanja. U aprilu 2025. godine, sudija Leoni Brinkema presudila je da je Google nezakonito monopolizovao ovaj sektor. Kompanija je koristila svoju dominaciju u alatima za prodaju oglasa kako bi ograničila konkurenciju i štetila izdavačima i korisnicima.
Američko Ministarstvo pravde predlaže drastične mere kako bi se ograničila dominacija Google-a: razbijanje kompanije tako što će prodati jedan od najvažnijih aseta – web pretraživač Chrome, zatim predlaže zabranu ekskluzivnih ugovora koji Google postavljaju kao podrazumevani pretraživač, kao i zabranu obavezne instalacije Google servisa na Android uređajima. Uz to, DOJ (Department of Justice, američko Ministarstvo pravde) predlaže da sud odredi i obavezu Google-a da deli podatke sa konkurentima tokom deset godina.
Ove mere bi mogle značajno promeniti način na koji Google posluje, posebno u oblastima pretrage, oglašavanja i veštačke inteligencije.
Za korisnike, ove promene bi mogle doneti veći izbor i bolju zaštitu privatnosti. Na primer, korisnici Android uređaja mogli bi imati mogućnost da biraju pretraživač i aplikacije koje žele da koriste, umesto da im budu nametnute. Takođe, otvaranje tržišta digitalnog oglašavanja moglo bi dovesti do manje personalizovanih, ali i manje invazivnih oglasa. Međutim, stručnjaci upozoravaju da bi ove promene mogle imati i negativne posledice, poput smanjenja integracije između različitih Google servisa, što bi moglo uticati na korisničko iskustvo. Suđenje koje će odlučiti o konkretnim merama protiv Google-a je u toku, a očekuje se da će odluka biti doneta do avgusta 2025. godine. Google planira da uloži žalbu, što bi moglo odložiti konačnu odluku za nekoliko godina. Bez obzira na ishod, jasno je da se tehnološki pejzaž menja, a korisnici širom sveta pažljivo prate kako će se ove promene odraziti na njihovu svakodnevicu.
Regulatorne presude u Sjedinjenim Američkim Državama značajno su uticale na vrednost kompanije Alphabet, matične firme Google-a.
Od početka 2025. godine, akcije Alphabet-a (GOOGL) zabeležile su pad od oko 20%, što je delimično posledica sudskih presuda koje su kompaniju proglasile krivom za nezakonito održavanje monopola u oblastima internet pretrage i digitalnog oglašavanja. Ove presude su izazvale zabrinutost među investitorima zbog potencijalnih regulatornih mera koje bi mogle uključivati razdvajanje ključnih poslovnih jedinica, poput Chrome pregledača i oglasne mreže.
Trenutno, tržišna kapitalizacija Alphabet-a iznosi približno 1,81 trilion američkih dolara, što predstavlja pad u odnosu na prethodnu godinu.
Uprkos trenutnim izazovima, analitičari ostaju optimistični u pogledu dugoročnih izgleda kompanije. Analitičari iz Citi banke i Morgan Stanley ističu da bi inovacije u oblasti veštačke inteligencije, uključujući integraciju AI alata u Google pretragu i YouTube, mogle podstaći budući rast. Njihove ciljne cene za akcije Alphabet-a kreću se između 185 i 195 dolara, što sugeriše potencijalni rast od oko 29% u odnosu na trenutnu cenu od približno 151 dolara. Međutim, postoje i skeptični pogled. Neki analitičari izražavaju zabrinutost zbog velikih investicija kompanije u veštačku inteligenciju, koje su premašile očekivanja tržišta, i postavljaju pitanje da li će se te investicije isplatiti u predviđenom roku.
Ovaj tekst je u potpunosti napisan uz pomoć ChatGPT.
