1
Dok svet juri u novu eru veštačke inteligencije, tiha, ali silovita trka odvija se daleko od očiju običnih korisnika – u pustinjama Nevade, danskim selima, obalama Irske, pa čak i u srpskim planinama. Ulog: podatkovni centri, digitalni „rudnici“ bez kojih nijedan AI model ne može da funkcioniše.
Prema podacima koje je nedavno objavio New York Times, globalni talas investiranja u data centre, podstaknut razvojem generativne AI, sve više poprima obrise novog ekonomskog fenomena. Kapital, posebno onaj iz sektora privatnog ekvitija, sliva se u betonske hale krcate serverima, kablovima i ventilatorima, u pokušaju da zadovolji glad AI industrije za procesorskom snagom i skladišnim kapacitetima.
McKinsey procenjuje da će ulaganja u podatkovne centre dostići 1 bilion dolara do kraja decenije. Samo u 2024. godini, investicije su premašile 200 milijardi dolara, što je porast od skoro 50% u odnosu na prethodnu godinu. Amazon Web Services (AWS), Microsoft, Google i Meta predvode trku, ali se sve više uključuju i privatni investicioni fondovi poput Blackstonea, Brookfielda i KKR-a, koji vide podatkovne centre kao „infrastrukturu budućnosti“ – moderni pandan naftnim bušotinama i železnici 19. veka.
U Evropi, Danska i Irska postaju ključne tačke zbog stabilne struje i blizine internet čvorišta. U SAD, Arizona, Nevada i Teksas su centri rasta, zahvaljujući niskim cenama energije i zemljišta. Kina gradi sopstvenu paralelnu mrežu super centara, dok su Ujedinjeni Arapski Emirati krenuli u razvoj „AI oaza“ u pustinji, kombinujući obnovljive izvore i strateške državne fondove.
Iako se ne nalazi u vrhu globalne trke, Srbija sve više privlači pažnju kao povoljna lokacija za manji broj regionalnih centara. U okolini Kragujevca i Novog Sada već su u toku projekti izgradnje manjih podatkovnih čvorišta, dok su ruske i kineske IT firme, koje su premeštale operacije posle 2022, takođe u potrazi za stabilnom infrastrukturom i pristupačnom strujom.
Ipak, kako interesovanje raste, tako rastu i upozorenja. Analitičari već povlače paralele sa dot-com balonom s kraja 90-ih godina. New York Times upozorava da bi „hiperoptimizam“ mogao dovesti do prezasićenosti tržišta, posebno jer se mnogi projekti grade spekulativno, bez jasno definisanih klijenata.
„Investitori misle da grade fabrike budućnosti, ali pitanje je – kome će sve te fabrike prodavati struju i prostor, ako AI potražnja ne ispuni očekivanja?“, navodi se u izveštaju.
Jedan od rizika je i energetika. AI modeli poput OpenAI-jevog GPT-a zahtevaju ogromne količine energije – samo za trening jednog modela može biti potrebno više stotina megavat-sati. U tom kontekstu, data centri postaju ne samo ekonomski, već i ekološki problem.
Najveći igrači – Amazon, Microsoft i Google – ulažu strateški, gradeći i softver i hardver, ali manji investitori, često podstaknuti FOMO efektom (fear of missing out), rizikuju mnogo veće gubitke. Ako AI hype oslabi, brojni centri mogli bi ostati prazni i energetski neodrživi.
Za sada, međutim, balon i dalje raste. Svaka veća objava o napretku AI tehnologije vuče sa sobom nove milijarde ka infrastrukturi. Pitanje je samo – hoće li sve te hale ostati upaljene ili će jednog dana postati digitalni gradovi duhova.
Napomena: Ovaj tekst, kao i njegov naslov i ilustraciju je napravio ChatGPT
