Građani ove zemlje će do 2030. biti najbogatiji u Evropi - nova analiza razotkrila pomalo neočekivanog favorita

Analizirajući MMF-ove Svetske ekonomske izglede za 2025. i 2030. godinu, Euronews Business ispituje ko će predvoditi listu evropskih zemalja prema nominalnom BDP-u po stanovniku i prema paritetu kupovne moći (PKM), koji uzima u obzir razlike u cenama među državama.

Irska na vrhu po kupovnoj moći

Prema projekcijama, Irska bi do 2030. trebalo da postane zemlja s najvišim BDP-om po stanovniku prilagođenim za paritet kupovne moći (PKM), preuzimajući vodeću poziciju od Luksemburga. Međutim, ovu brojku treba uzeti s velikom rezervom.

Poznato je da je irski BDP veštački uvećan zbog velike prisutnosti multinacionalnih kompanija, a Alan Barrett, direktor Instituta za ekonomska i društvena istraživanja, ističe kako bruto nacionalni dohodak (BND) daje realniju sliku ekonomske snage zemlje. Podaci Svetske banke za 2024. godinu potvrđuju da se Irska po tom merilu ne bi našla ni među prve četiri zemlje, prenosi Index.hr.

Norveška, Švajcarska i Danska trebalo bi da zaokruže prvih pet, a njihove pozicije ne bi trebalo da se menjaju između 2025. i 2030. godine. Od pet najvećih evropskih ekonomija, Nemačka je najbolje rangirana na 12. mestu, slede Francuska (15.) i Ujedinjeno Kraljevstvo (16.). Italija je na 18. mestu, dok je Španija na začelju te grupe, na 22. mestu.

Zemlje kandidatkinje za EU na dnu

Donjih devet mesta na listi zauzimaju uglavnom zemlje kandidatkinje za članstvo u Evropskoj uniji, pri čemu su na samom dnu Ukrajina, tzv. Kosovo i Moldavija. Turska je izuzetak - predviđa se da će 2030. biti na 29. mestu, ispred tri punopravne članice EU: Bugarske, Letonije i Grčke.

Očekuje se da će petnaest zemalja zadržati iste pozicije kao i 2025. godine. Najveći pad zabeležiće Grčka, s 29. na 32. mesto, dok će Kipar ostvariti najveći skok, sa 16. na 13. mesto. Nijedna druga zemlja ne bi trebalo da se pomeri za više od tri mesta.

Razlika između poretka po nominalnom BDP-u i onog po paritetu kupovne moći takođe je značajna. Malta, Rumunija, Poljska i Turska znatno su bolje rangirane prema PKM-u, što sugeriše da je njihova stvarna kupovna moć veća nego što to pokazuju nominalne brojke. Suprotno važi za Estoniju, Ujedinjeno Kraljevstvo, Island i Letoniju, čiji je poredak prema kupovnoj moći osetno niži od nominalnog.

Velike razlike u kupovnoj moći

Na vrhu liste razlike su ogromne. Irska i Luksemburg značajno odskaču s predviđenim BDP-om po stanovniku od oko 168.000 evra, odnosno 154.000 evra, izraženim prema paritetu kupovne moći. Slede Norveška i Švajcarska, koje bi do 2030. trebalo da premaše 106.000 evra.

Čak i ako se izuzmu Irska i Luksemburg, razlike unutar Evropske unije ostaju velike. Danska predvodi ostale članice sa oko 92.000 evra, što je gotovo dvostruko više od Grčke, koja sa 50.000 evra ima najniži rezultat među članicama EU. Među najvećim ekonomijama, Nemačka ima najveću kupovnu moć sa 79.000 evra, dok je Španija najslabija sa 61.000 evra, što je razlika od oko 31 odsto.

Izvan EU slika je još izraženija. Gotovo sve zemlje kandidatkinje trebalo bi da imaju BDP po stanovniku ispod 46.000 evra, a neke i znatno niže, s iznosima ispod 28.000 evra, što je otprilike polovina grčkog nivoa. Jaz između EU i zemalja koje čekaju na članstvo ostaje veliki.

U nominalnim evrima jaz je još veći

Izražen u nominalnim evrima, raspon je još širi. Projekcije MMF-a za 2030. godinu pokazuju da će BDP po stanovniku u 41 evropskoj zemlji biti u rasponu od svega 7.276 evra u Ukrajini do 152.417 evra u Luksemburgu. Bugarska je na dnu unutar EU sa 28.086 evra.

Čak i bez Luksemburga i Irske (137.819 evra), raspon unutar EU je velik. Danska je treća među članicama sa 84.128 evra, a slede je Holandija (79.613 evra), Švedska (73.104 evra) i Austrija (67.406 evra).

Nemačka je sa 65.924 evra na ukupno 10. mestu i jedina je od pet najvećih evropskih ekonomija u prvih deset. Ujedinjeno Kraljevstvo je odmah iza, na 11. mestu sa 64.360 evra.

Izvan EU, Švajcarska (127.846 evra), Island (108.366 evra) i Norveška (93.046 evra) nalaze se među prvih pet ukupno. Time se potvrđuje obrazac prema kojem su zemlje severne i zapadne Evrope na vrhu, dok istočna Evropa, a posebno zemlje kandidatkinje za EU, značajno zaostaju.