1
U 2020. godini na ulicama širom sveta bilo je 6,8 miliona električnih automobila, a očekuje se da će do 2040. godine svaki novi prodati automobil biti na struju. Ali gde su u ovoj priči o ekološkim vozilima, automobili na vodonični pogon? Na automobilskoj sceni tek katkad se pojavi novi prototip na vodonik, međutim, ima li ovaj pogon potencijal da, ravnopravno sa električnim vozilima, bude deo zelene mobilnosti u budućnosti?
Šta je glavna mana vodonika? Da napomenemo, tehnologija gorivnih ćelija još uvek se razvija, pa nema sumnje da će proizvođači automobila koji čvrsto veruju u ovaj pogon, naći rešenja za trenutne nedostatke i vozila na vodonik dovesti do savršenstva, piše Energetski portal.
Ipak, kada se mane tiču same prirode vodonika, a ne tehnologije gorivnih ćelija, za te probleme mnogo je teže naći rešenje. Reč je o lakoj zapaljivosti vodonika i velikim gubicima električne energije usled njegove proizvodnje.
Nakon što je 2019. godine eksplodiralo postrojenje za proizvodnju vodonika u okrugu Santa Klara, Kalifornija, usledio je manjak vodonika na pumpama pa su vozači ovih ekoloških automobila bili primorani da ih izvesno vreme drže u garaži, piše Road Show. Ubrzo potom, zapalila se i stanica za punjenje vodoničnih automobila u Norveškoj, a nakon ovih incidenata bilo je jasno da se tehnologija vodoničnog pogona neće tako brzo razvijati kao tehnologija vozila na baterije.
Na sreću, nijedno vozilo na vodonik nije eksplodiralo samo od sebe, a izvesno je i da će bezbednosni standardi u fabrikama i na pumpama uskoro biti na mnogo većem nivou.
Kada je reč o gubicima električne energije, tu je nešto teže naći rešenje jer problem leži u načinu na koji se dobija vodonik.
Kod električnih automobila, gubitak električne energije od njene proizvodnje iz, recimo, obnovljivih izvora, pa do pokretanja motora iznosi samo 20 odsto, dok kod vodonika, nakon procesa elektrolize, hlađenja, kompresovanja i transporta ovog goriva, gubitak energije iznosi 62 odsto.
Naravno, imamo mnogo razloga da ne odustanemo od vodonika, a neke od istaknutih prednosti ovog pogona su brzo punjenje, manja težina gorivnih ćelija u odnosu na baterije (jedan kilogram gorivnih ćelija ima 236 puta više energije od jednog kilograma litijum-jonske baterije) i impresivan domet. Iako je do kraja 2019. godine u svetu prodato svega 7.500 automobila na vodonik, nadajmo se da će budućnost ove tehnologije ipak biti svetlija.
O razlikama između pogona na vodonik i struju pročitajte ovde.
Bonus video: Prljava energija odlazi u istoriju, a gde je Srbija
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
