Psihološki profil bahatog vozača

Određivanje nedvosmislenih karakteristika ličnosti vozača koji su skloni rizičnoj vožnji nije jednostavan zadatak, kaže za portal N1 Jelena Milošević psiholog i psihoterapeut sa iskustvom u radu sa vozačima.„Jedna ista karakteristika ličnosti ne mora kod svakog vozača dovesti do istog ponašanja u vožnji. Stvar dodatno komplikuje i to što pored osobina ličnosti na ponašanje utiče i konkretna situacija u kojoj se neko našao. Dugo su pojedinačne osobine ispitivane kao uzroci rizičnog ponašanja u vožnji, što je legitimno, ali nije dovoljno za razumevanje ovog složenog ponašanja“, objašnjava Milošević.Od početka 21. veka se ispitivanju povezanosti osobina ličnosti i sklonosti ka rizičnoj vožnji pristupa multidimenzionalno, što znači da se sagledava više osobina, a ne samo jedna.„Glavni nalaz je da će rizičnoj vožnji biti skloniji ljudi kod kojih postoji stalna težnja da se traga za uzbuđenjem, onda osobina nazvana „odsustvo normi“ koja znači da osoba veruje da su socijalno nedozvoljena ponašanja potrebna da se postigne određeni cilj, takođe bes u vožnji, nizak altruizam i loša procena rizičnih situacija. Iz svoje svakodnevne prakse bih se složila sa navedenim nalazima i podvukla bih sklonost ka antisocijalnom ponašanju kao nešto što je zajedničko za sve navedeno“, kaže psiholog.Ona dodaje da se opisanim ponašanjem često šalje poruka da ova osoba ima pravo na poseban tretman u odnosu na druge ljude, odnosno da za nju ne važe pravila kao za ostale kao i da su njen život i dobrobit važniji od života drugih.Kakav uticaj na početnike u vožnji imaju nervozni vozači?„U velikim gradovima širom sveta problem predstavljaju saobraćajne gužve. Veliki broj vozila, pre svega, usložnjava i umnožava signale koje mozak vozača prima iz svoje okoline. Tako dolazi do senzornog preopterećenja, odnosno mozak biva zatrpan različitim signalima. Po prirodi svog funkcionisanja, on treba da odredi prioritete i reaguje na ispravan način ili izađe iz te situacije. A često prilikom velikih gužvi ne može ni jedno ni drugo“, objašnjava Milošević.Ona napominje da vozač ostaje u situaciji koja je frustrirajuća i to povećava njegovu iritabilnost. Ona može da bude dodatno pogoršana trenutnim stanjem organizma (bolest, neispavanost, uticaj različitih supstanci…), nekom stresnom životnom situacijom koja je aktuelna, osobinama ličnosti (napr. niska tolerancija na frustracije, empatija…), kao i opštim stavovima vezanim za vožnju i kulturu ponašanja u socijalnim situacijama.„U zavisnosti od ličnosti vozača početnika, kao i njegovih pređašnjih iskustava u saobraćajnim situacijama, zavisiće i način na koji doživljava neadekvatno ponašanje drugih učesnika u saobraćaju“, smatra psiholog.Više o temi bahatih vozača i netoleranciji o saobraćaju možete pročitati na portalu N1.Bonus video: Nekulturni vozači u Srbiji

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=nekulturnivozaci-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2961994"]Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook Twitter Instagram