Nijedno vozilo nije imuno na nesreće, i normalno je da vozila pretrpe manja ili veća oštećenja svakih par godina. Ipak, pozitivno iznenađenje je da u Srbiji prosečno vozilo doživi nezgodu nakon 235.000 pređenih kilometara, što je bolje od evropskog proseka.
CarVertical, automobilska informaciona kompanija, sprovela je istraživanje u Srbiji da bi utvrdila koliko kilometara automobil obično pređe pre nego što završi u nezgodi.
Broj automobilskih nesreća u Srbiji raste
Kompanija za istoriju vozila izmerila je odnos između kilometraže vozila i procenta nesreća u periodu od 2021-2023. Podaci otkrivaju da, u 2021, prosečno vozilo prelazi 315.339 km u Srbiji dok ne završi u nesreći, u 2022 – 279.303 km, i u 2023 – 235.621 km, što implicira da se vozila više oštećuju sada nego pre par godina.
Doduše, povećana stopa oštećenja može imati veze sa kretanjem nakon pandemije, koje je znatno uvećano nakon 2020.
„Vozilo sa pređenih 300,000 kilometara može imati jedno ili više oštećenja. Doduše, čak i češanje ili ogrebotina takođe se računaju kao nezgode, pa bi kupci polovnih vozila trebali da istraže kakvu je vrstu oštećenja vozilo pretrpelo pre nego što ga kupe“, objašnjava Matas Buzelis, stručnjak CarVertical-a.
Dok manja oštećenja ne bi trebala da utiču na odluku o kupovini, ozbiljna nezgoda može implicirati da auto ima strukturalna oštećenja i da nije siguran za vožnju.
Vozila u drugim zemljama Evrope imaju više nezgoda na putu
Sličan obrazac oštećenja kao u Srbiji može se primetiti u susednoj Rumuniji, koji je otišao sa 160.909 km u 2021. na čak 128.968 km u 2023. Prosečan auto u Rumuniji sada pređe 32,000 km manje dok ne završi u nesreći, nego pre svega par godina.
Kako studija otkriva, u 2023. vozila u Srbiji prelaze 59.9% više kilometara dok ne završe u nesreći nego vozila u Evropi. Ovo znači da se vozila u Srbiji ređe oštećuju nego u drugim zemljama. Ipak, kako se oštećenja svakako dešavaju, neki neiskreni prodavci mogu pokušati da prikriju istoriju vozila kako bi zaradili više pri prodaji svog auta.
„Kupci ne bi trebali da tretiraju polovne automobile kao nove. Svaki vozač očekuje da mu auto bude u dobrom stanju, ali u stvarnosti to nije uvek slučaj. Procenjujemo da je 52.4% polovnih vozila oštećeno barem jednom. Zato provera istorije vozila igra važnu ulogu u celom procesu kupovine auta, kao i probna vožnja i fizička provera ovlašćenog servisa,“ kaže Buzelis.
Bonus video: Kako funkcioniše novi radar za kontrolu brzine?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar