Svetozar Cvetković Foto:TANJUG/ STRAHINJA ACIMOVIC

Muzičarka Margita magi Stefanović preminula je 18. septembra 2002. godine.

Margita Stefanović je u trenutku smrti imala samo 43 godine, a njen prijatelj, glumac Svetozar Cvetković, govorio je o njoj i njenim probelima sa drogom, želeći svima da skrene pažnju na to koliko je loše prepustiti se porocima.

„Margita i ja smo bili jako bliski. Upoznao sam je kada sam ja imao 18, a ona 17 godina. Ona je svojom pojavom nosila nešto što niko nije nosio sa sobom. Nosila je jednu superiornu inteligenciju i praktično je od tada, do kraja njenog života bila deo mog života i deo saznanja o tome kako jedan veliki talenat, jedan veliki um, može potpuno da se uruši pod dejstvom sredine i jake hemije. Neverovatno je kako droga može da sruši upravo tu inteligenciju, taj majndset i njenu spoljašnost koja je izgledala fascinantno svakome sa kim je ona došla u dodir. Ona je bila jedan od najboljih učenika muzičke škole, zajedno sa Ivom Pogoralićem, dobila je poziv da nastavi svoje školovanje u Moskvi, ali njena majka to nije dozvolila. Njen otac je bio čuveni reditelj Slavoljub Stefanović Ravasi, ne da optužujem njenu majku, ali ona je bila baš ono što se zove stroga majka. Sve ono čega bi se Margita dohvatila, to je imalo poseban pečat i to se videlo na tim njihovim pločama EKV-a. Ona je završila i arhitekturu i bila jedan od najboljih studenata, opet je usledio jedan od poziva da ode u Japan, ona nije otišla u Japan, dobila je jednu od najboljih nagrada u Japanu, ali je ostala tu gde je, napravila sa svojim drugarima to što je napravila, ostavila najbolje moguće tragove muzike 80-ih godina, koja postoji i danas, ali je ta tragična sudbina gotovo svih članova, iz različitih razloga, nju dočekala kada ih je skoro sve iz te prve postave ispratila. Njen tragičan kraj je zaista nešto što bi moglo samo na filmu da se opiše, a da ne bude previše neprijatno ukoliko to čovek ovako radi. Ja sam u svemu što sam radio pokušao da saznam nešto što se zove istina, što jesam saznao, što je bilo jako teško i bolno, sa jedne strane, sa druge strane sam pokušavao da taj njen život ne ode totalno strmoglavo dole, ali u tome nisam uspevao“, rekao je Svetozar.

PROČITAJTE JOŠ:

Ispričao je i kako je saznao da je Margita zavisna od heroina.

„Saznao sam za heroin tako što je ona to meni rekla. To se ne govori, ali to je neprijatan trenutak, ako pogledate snimke njene na Jutjubu, videćete kako ona svira, da su joj rukavi uvek gotovo preko prstiju. Ona je meni u jednom trenutku pokazala šake i pokazala mi tri bukvalno štepa kao sa mašine za šivenje. To mi je i sada neprijatno da govorim, ali to je upozoravajuća činjenica, jer nešto što sam najlepše u životu doživeo, što se tiče bilo koje osobe sa kojom sam bio blizak, se potpuno urušilo sa tim štepovima, koji nisu postojali samo na šakama, nego su postojali i na njenim stopalima i tome se nije video kraj zapravo. Znam da će mnogi njeni vršnjaci, koji su danas živi, biti jako ljuti zbog toga što sam ovo ispričao, ali mislim da je to upozoravajuće i da mora da bude otrežnjujuće i da je to nešto što i danas najviše preti svim tim generacijama, koje iz adolescencije prelaze u period svojih stvarnih života i svoje stvarene budućnosti. Mislim da budućnost sa drogom ne postoji“, istakao je on.

Margita Stefanović – Katarina II u SKC-u, januar 1983, Foto: Goranka Matić

Svetozar Cvetković je kazao i kako je saznao da Margite više nema.

„Igrao sam u predstavi ‘Tajna crne ruke’ i došao sam posle predstave u garderobu, kolega mi je rekao: ‘Cvele, bila je jedna devojka i ostavila je ovu cedulju za tebe’. Ja sam otvorio tu cedulju, a na njoj je pisalo: ‘Magi je umrla’ i to je bio moj susret sa tim, ali moram da kažem najtragičnije osećanje koje sam imao u tome je to da je meni u tom trenutku laknulo, jer sam sve vreme saosećao i osećao težinu tog života i načina života kako se odvijao. Ona je bila iz jedne umetničke porodice, jedne slobodarske porodice, kreativne porodice, iz jednog stana koji je bio 50 kvadrata u kojem je više od trećine tog stana zahvatao koncertni klavir. Znači, iz svega toga je ona završila u jednoj garaži u Borči i odatle na Infektivnoj klinici u Beogradu i u Domu za stare, gde je prosto nestala. To je najtragičnija sudbina sa kojom sam se ja susreo i sa kojom sam bio jako blizak sve te godine“, rekao je glumac u emsiji „Šta sam tebi i ko sam sebi“, prenosi „Blic“.

BONUS VIDEO: Radio sam i kao vozač da bih vratio dug od 30.000 evra: Ovaj glumac ima najluđu životnu priču

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare