Odlazak poslednje dive, Klaudije Kardinale: Trauma silovanja joj obeležila mladost, a kasnije je osvojila svet (i odbila Marlona Branda)

Kardinale se na međunarodnoj sceni pojavila početkom šezdesetih godina i vrlo brzo postala, uz Sofiju Loren i Anu Manjani, jedna od najprepoznatljivijih italijanskih zvezda svog doba. Tokom karijere snimila je više od 130 filmova, osvojila tri David di Donatelo nagrade (italijanski pandan Oskaru), a 1993. godine dobila i počasnog Zlatnog lava na Filmskom festivalu u Veneciji.

„Filmska zvezda postala sam veoma mlada. Ali, za to nemam nikakve zasluge – bila je to stvar sudbine. Uvek je neka srećna zvezda bdela nada mnom“, napisala je u svojoj autobiografiji Moje zvezde (2005).

Rani život i trnovit početak

Iako je simbol italijanske kinematografije, Kardinale je rođena u Tunisu, 15. aprila 1938. godine, u porodici sicilijanskih emigranata. Odrasla je govoreći francuski, arapski i sicilijanski dijalekt, a italijanski je naučila tek kao odrasla.

Kao tinejdžerka pojavila se u kratkometražnom filmu francuskog reditelja Renea Vautjea Anneaux d’or, a ubrzo i u debitantskoj ulozi uz mladog Omara Šarifa u filmu Goha (1958), prikazanom u Kanu. Iste godine osvojila je titulu „Najlepše Italijanke u Tunisu“, što ju je odvelo na festival u Veneciji gde je, u bikiniju na plaži Lidо, privukla pažnju italijanskih producenata.

Iako je u početku želela da bude učiteljica, sudbina joj je donela drugačiji put. Sa 19 godina bila je silovana i zatrudnela; odlučila je da rodi sina Patrika, ali je, kako bi izbegla skandal, potpisala ugovor sa producentom Francom Kristaldijem, koji joj je savetovao da dečaka predstavi kao mlađeg brata. Sa Kristaldijem, koji je kasnije postao i njen suprug, ostala je u poslovnom odnosu gotovo dve decenije.

Zlatne godine italijanskog filma

Pod Kristaldijevim vođstvom stigle su uloge koje će je uvesti u legendu. Debitovala je u komediji Velika pljačka u Viji Madona (1958), a već 1960. godine glumila je u Viskontijevom epu Roko i njegova braća i u Lepom Antoniju Maura Bolojina.

Ubrzo je usledila romantična drama Devojka s koferom (1961), a već 1963. došla je prelomna godina u njenoj karijeri. Tada je Kardinale igrala u tri klasika svetske kinematografije: Viskontijevom Leopardu, Felinijevom 8 i po i Holivudskom hitu Blejka Edvardsa Pink Panter.

U Leopardu je tumačila Anđeliku Sedaru, mladu Sicilijanku koja osvaja srce Alena Delona u vreme političkih previranja u Italiji. Film je ovenčan Zlatnom palmom u Kanu i ostao upamćen kao Viskontijevo remek-delo.

Istovremeno, Felini joj je poverio ulogu svoje muze u autobiografskom klasiku 8 i po, dok je u Holivudu postala princeza Dala u Pink Panteru.

Osvojila i Holivud i Vestern

Slava u Americi donela joj je saradnje sa najvećim zvezdama tog doba: Džonom Vejnom, Ritom Hejvort, Bartom Lankasterom, Tonijem Kertisom. Ipak, najvažnija uloga iz tog perioda bila je u Leoneovom vesternu Bilo jednom na Divljem zapadu (1968), gde je kao udovica i bivša prostitutka, koja brani svoje imanje od željezničke kompanije, stvorila jednu od najmoćnijih ženskih figura evropskog filma.

Privatni život i saradnje

Iako su je mediji povezivali sa Marčelom Mastrojanijem, Alenom Delonom, Stivom Mekvinom, pa čak i Marlonom Brandom (čije udvaranje je odbila), Kardinale je retko govorila o privatnom životu. Posle razvoda od Kristaldija 1975. godine, dugo je bila u vezi sa rediteljem Paskvalom Skvitijerijem, sa kojim je imala ćerku Klaudiju i sarađivala na brojnim filmovima.

Druga polovina karijere

Kardinale je nastavila da snima tokom sedamdesetih i osamdesetih, sarađujući sa Viskontijem, Markom Fererijem, Vernerom Hercogom (Fitzcarraldo) i Marčelom Mastrojanijem (Henri IV). Osvojila je još jednu nagradu David di Donatello i dva Zlatna globusa u Italiji.

Bila je aktivna i u pozorištu, igrajući u dramama Pirandela, Tenesija Vilijamsa i Nila Sajmona. Zanimljivo, okušala se i u muzici – sedamdesetih je snimila nekoliko disko singlova, među kojima su „Love Affair“ i „Sun… I Love You“.

Ikona kulture

Klaudija Kardinale ostavila je trag i van filmskog platna – pojavila se na omotu ranih izdanja legendarnog albuma Boba Dilana Blonde on Blonde, a izazvala je buru kada je 1967. u minici posetila papu.

Za životni doprinos umetnosti odlikovana je Legijom časti u Francuskoj (2008), a njena fotografija iz mladosti krasila je zvanični plakat 70. Filmskog festivala u Kanu 2017. godine.

Tom prilikom poručila je mladim glumicama:
„Nikada ne prihvatajte uloge koje će vas povrediti ili naterati da izdate sebe. Odbijte hirove reditelja ili bilo kakav profesionalni ucenjivački pritisak. Borite se!“

Odlazak poslednje dive

Sa smrću Klaudije Kardinale, kinematografija je izgubila jednu od poslednjih velikih diva zlatnog doba filma. Njene uloge, snimljene na relaciji Rim–Pariz–Holivud, ostaju kao svedočanstvo vremena kada su film i glumci imali mitsku dimenziju.