0
Naš poznati glumac Erol Kadić napustio nas je u 70. godini života, ostaviši iza sebe duboki trag svojim filmskim i pozorišnim radom.
Erol je rođen 1955. godine u Zagrebu, a glumu je diplomirao u Beogradu, posle čega je počeo da glumi u Ateljeu 212 gde je radio narednih nekoliko decenija.
PROČITAJTE JOŠ:
Tokom svoje karijere snimio je brojne značajne uloge, a oprobao se i kao pozorišni reditelj.
Svoj privatan život nikada nije eksponirao, te je malo poznato da je bio vrlo blizak sa kolegom Feđom Stojanovićem. Njih dvojica upoznali su se početkom osamdesetih i družili su se sve do Feđine smrti 2021. godine.
Tada je Erol otkrio detalje njihovog prijateljstva.
„Feđu sam upoznao 1981. godine kada sam došao u Atelje 212. Videvši me unezverenog, uplašenog, prišao mi je i od prvog dana uzeo pod svoje“, prisećao se Erol Kadić i dodao:
„Vodio me je čak i na pecanje. Nisam baš nešto bio uspešan u pecanju koje je on obožavao, ali on bi uzeo svoje rekvizite, ja svoje, strasno bi dobacivao udice, a ja sam čekao da „stariji brat“ ulovi ribu i da je ja spremim za njega kako treba“, pričao je je Kadić.
Podrška i prijateljstvo trajalo je godina, pa i tokom perioda raspada Jugoslavije.
„Jedan drugog smo bodrili, očajavali, ali znali da je to tako i da treba da idemo dalje. Svake godine smo jedan drugome čestitali više nepostojeće državne praznike. Sećam se, jednom smo se vozili u njegovom čamcu Savom, ćutali i buljili u tu vodu. I Feđa odjednom, ničim izazvan, poče da peva partizanske pesme. I ja sam to prihvatio, i tako smo se vozili, a Savom su iz našeg čamca odjekivale znane i neznane partizanske pesme“, ispričao je Kadić.
Zanimljivo je da su se neretko i svađali, ali su se sukobi uvek završavali pomirenjem.
„Jedan drugog smo uvek podržavali i poštovali se. I postoji jedna stvar koju nikada neću zaboraviti – Feđa i ja smo se fantastično svađali. Nije prošao nijedan susret između nas a da se nismo lepo k’o ljudi posvađali. Neko ko bi bio u našem društvu, a ne poznaje nas, mislio bi – ova dvojica više nikada u životu neće progovoriti. Naravno, ta svađa je ubrzo nestajala i u nekoj tišini Feđa bi krenuo da se smeje svojim karakterističnim smehom, ili bi ponekad potpuno miran zapevao neku svoju omiljenu pesmu. A jako je dobro pevao. I Feđa kao glumac na sceni je jedan čovek, a kao pevač na sceni potpuno drugi čovek… Mnogo će nam nedostajati, ali znam da tu gde ide, bogami, ima s kim da se svađa“, otkrio je jednom prilikom Erol i dodao:
„Bio je moj veliki prijatelj, pre svega divan čovek i kolega. Krasila ga je jedna osobina – vrlo je bio obrazovan i temeljan što se tiče glume. Zajedno smo radili sedam predstava, on u poziciji glumca, a ja reditelja. Znam da je toliko bio studiozan, nijednu grešku mi nije opraštao. Opet, bio je pun podrške – smatrao sam ga starijim bratom, jer sam u njemu imao podršku.“