INTERVJU Žaklina Tatalović: Kao mala nisam volela vesti VIDEO

"Mrzela sam vesti. Nisam volela kada moji roditelji gledaju Utisak nedelje", kaže u razgovoru za Novu Žaklina Tatalović. Šetajući kišnim danom po Zemunu, novinarka televizije N1 navodi da uprkos raznim pretnjama i uvredama koje dobija od političara iz vlasti, ali i od anonimnih profila na društvenim mrežama, ne oseća strah, te da je svojevremeno želela da bude doktorka i da nosi beli mantil.

„Studio B je bilo jako teško uhvatiti. Nisam to smela da saopštim Olji pred emisiju, kada sam gostovala u Utisku. Moja sestra i ja smo služile za pomeranje sobne antene u stanu. Ja nisam volela ni dnevnik, ni vesti, ni političke emisije, ali eto, na kraju ono što ne volite vam se vrati kao najveća ljubav“, kaže Žaklina.

Nalazimo se ispred Zemunske gimnazije koji si završila. Pored tebe su ovu školu pohađali i druge aktuelne ličnosti iz javnog života…

„Nisu ovu školu završili samo aktuelni političari, imamo tu i Savu Šumanovića i Predraga Koraksića, i mnoge druge. Važi za jednu od najtežih gimnazija, i bilo je teško i mučno, ali i lepo. Devedesete su bile teške, kada smo svi čekali u redu za mleko, hleb, ulje… Zemunska gimnazija slovi za školu koja je imala borbene učenike.“

Je l bi onda svoju buntovnost pripisala školi, ili je to kod tebe prosto urođeno?

„Ja nisam uopšte buntovna, već jako smirena. Možda me samo tako predstavljaju. Sećam se da je Vesna Dedić sa RTS-a dolazila da izveštava odavde kada smo mi štrajkovali. Iz ovih prozora smo iskakali da bismo išli na demonstracije, ali ne, nisam bila buntovna.“

„Moja razredna Spomenka Medurić, koja predaje likovno tvrdi da je predavala i Aleksandru Vučiću, ali i Draganu Đilasu. Nju smo svi mnogo voleli i i dalje je volimo. Skoro smo se okupili kako bismo proslavili jubilarno matursko veče, pa ona kaže da nisu bili talentovani u tom crtanju. Ne mogu da im zamerim, jer sam i ja morala kod Spomenke da obnovim doživljaj, kako je ona govorila. Ne znam da li se Đilas i Vučić toga sećaju.“

„Zaustavljaju me svuda. I u Zemunu i u centru grada. Imaju reakcije. Žele da pričaju, žele da čuju šta se dešava iza kamera. Ono što građani traže od mene jeste da budem oštrija. Nisam do sada imala nikakvih problema, šetam normalno, šetam sama, najviše volim da šetam sama. Građani se fotografišu sa mnom, čak i na skupovima Srpske napredne stranke – što ja smatram da je u potpunosti normalno, jer sam ja novinarka, a ne političarka.“

„O mojoj bezbednosti su uglavnom drugi zabrinuti. Ja ne razmišljam o tome. Kakav bi to život bio? Novinari jesu ugroženi, ali ne možete živeti tako. Volela bih da apelujem na ljude da nas ne posmatraju kao političare, a da nas ni političari ne posmatraju kao svoje neprijatelje i da nas napadaju na ulici. To nije normalno.“

„Ne bih predsedniku postavljala privatna pitanja. Mislim da o privatnim stvarima treba da priča u opuštenijim emisijama. Kada bih imala pet minuta s njim, to bi bila žustra politička pitanja. I ne samo pet minuta, verujem da bih jedno te isto pitanje postavljala po sat vremena. Taj intervju bi mogao da traje u nedogled. Volela bih da kada postavim pitanje dobijem i odgovor. Naravno da može da priča šta želi, ali neka prvo odgovori na pitanje, pa neka priča šta želi. A kada je reč o etiketiranju i vređanju novinara, neka ga neko savetuje da to u potpunostii izbaci.“