U susret početku snimanja serije "Kralj" u produkciji "United media" za koju režiju i scenario, po knjizi Vuka Draškovića "Aleksandar od Jugoslavije", potpisuje Zdravko Šotra, glavna glumica Tamara Aleksić, kojoj je dodeljena uloga kraljice Marije, supruge Aleksandra Karađorđevića, u razgovoru za Nova.rs otkriva kako se ona pripremala za ovaj veliki projekat.
Ona naglašava da sa Ljubomirom Bulajićem, koji tumači lik kralja Aleksandra, kao i sa rediteljem Šotrom, nije samo u dobrim poslovnim odnosima, već i prijateljskim.
„Naša saradnja, a čast mi je da kažem i naše prijateljstvo počelo je 2011. godine, kada sam dobila ulogu u filmu, a zatim i seriji, „Šešir profesora Koste Vujića“, koji je Šotra režirao . Nastavili smo saradnju posle kastinga za Lenku Dunđerski za „Santa Maria della Salute“ gde mi je ukazao veliko poverenje jer tumačiti takvu jednu ženu koja je u našoj istoriji ostala upamćena najpre po pesmi koja je o njoj napisana, a tek zatim o fascinantnoj osobi koja je bila. I evo sada… Ne znam šta da kažem, osim da sam počastvovana i jako zahvalna. Nadam se samo da ću da opravdam ukazano poverenje.
„Takođe, Ljuba Bulajić, ne samo što je neverovatno talentovan mladi glumac, već je neko koga smatram jednim od najboljih prijatelja. Kum. Imala sam sreću da smo ranije radili zajedno i ovo bi nam bila peta saradnja, kako na filmu, tako i u pozorištu. Mislim da kada imate pored sebe nekog ko se raduje svom poslu, ozbiljno ga shvata, a na sve to je i dobar čovek, možete samo da uživate u svakom trenutku procesa“, kaže Tamara na početku razgovora, a onda dodaje zašto je Zdravko Šotra tako poseban reditelj:
„Šotra je Šotra. Ne postoji drugi. Ali mislim da je kod njega najbitnije jedno – emocija. Govorimo o čoveku koji to ume besprekorno da prenese. Zato ljudi vole njegove filmove, a zato i glumci vole njega. Zbog te njegove emocije, senzibiliteta koji koristi, kao i zbog poverenja koje gaji prema svojim glumcima. Kada je glumac u tako krupnom kadru, kakav Šotra snimi, on mora da bude sveden i iskren. Sve mu se očitava u oku, a ne postoji ništa drugo po strani što bi publici omelo pažnju. Jedan na jedan si sa publikom i tu nema laži, nema prevare. E, toliko poverenje dobiti, toliko ljubavi dobiti… To je Šotra.
O tome koliko je zahtevna uloga kraljice Marije, Aleksićeva nije ni stigla da razmišlja na taj način, koliko ju je njen lik zapravo fascinirao.
„Marija Minjon Karađorđević ili Marie von Hohenzollern-Sigmaringen je bila jedna vrlo kompleksa i zanimljiva žena. Bila je druga ćerka Rumunskog kralja Ferdinanda i kraljice Marije od Edinburga. Potomak je i ruske kraljevske dinastije Romanov i engleske kraljice Viktorije, tako je bila u rodbinskim odnosima sa svim kraljevskim kućama u Evropi. Rođena je u Nemačkoj, u Goti. Školovala se u Ujedinjenom Kraljevstvu. Govorila je engleski, nemački, francuski, rumunski, a zbog udaje za Aleksandra Karađorđevića naučila je i srpski. Bila je jedna od prvih ženskih vozača automobila. Slikala je. Za vreme Prvog svetskog rata radila je u bolnici, sa majkom, negujući ranjenike. Bavila se humanitarnim radom. Bila oslonac svom suprugu. Vodila računa o njegovom zdravlju, ali i politici. Stavljala je svoj narod ispred sebe. Čak nakon ubistava svog supruga u Marselju, tokom Drugog svetskog rata, slala je pomoć u Jugoslaviju, ali pod pseudonimom Marija K. Đorđević. Odlikovana je Ordenom Karađorđeve zvezde, Ordenom Svetog Save, Ordenom Karola I, Ordenom rumunske krune i Nacionalnim Ordenom Legije Časti Francuske Republike. Ovo je samo delić njenog života i sposobnosti, tako da „zahtevno“ nije reč koju bih iskoristila kao opis ove uloge, već – beskrajno inspirativno“, kaže glumica za naš portal i otkriva ko joj je sve pomogao da stekne pravu sliku o istorijskim ličnostima i događajima na kojima se radnja serije „Kralj“ bazira.
“ O tom periodu se u školi uči poprilično površno. Knjiga Vuka Draškovića „Aleksandar od Jugoslavije“ po kome se i pravio scenario za film, dosta me je uputila u priču i dala mi sliku ko je Aleksandar bio. Naravno, posle toga smo nastavili da ‘kopamo’. Šotra je obezbedio Ljubi i meni gomilu literature, VisionTeam (koji posle Santa Marije smartam nekako drugom kućom) je organizavao i prosledio mnogo dokumentarnih snimaka, časove rumunskog, francuskog, prevode, časove vožnje.. Takođe imam sreću da poznajem neke divne ljude iz različitih profesija, kojima su, ili kao ortaku Marku, Marija i Aleksandar bili zanimljivi, pa mi je prosleđivao sve što je on našao, Slavka Ilić iz Zepter Book World-a, koja mi je nalazila literature i jedna divna žena iz antikvarnice knjiga u Majke Jevrosime, koja mi je nabavila i knjigu fotografija „Kola srpskih sestara“, u kojima se nalazi i Marija, i knjigu „Aleksandar Karađordjević – viteški kralj“ i možda meni najdražu knjigu – „Marija Karađorđević, Kraljica – Majka“.
Kako ozbiljno se spremala za lik kraljice govori i to što je pohađala časove rumunskog jezika, ali i dikcije, te sve radila sa jednim velikim uživanjem, kako inače, kaže da pristupa svom poslu.
„Mislim da je to neophodno, ali i privilegija, za sve što radite u životu. Da profesionalno i posvećeno radite svoj posao, ali i da dopustate da vas on uči. I ta nova saznanja primenjujete u životu i osobi koja želite da postanete. Sve je škola. Fakultet te sprema za posao, uči te osnovnom zanatu i otvara te da budeš dostupan novim saznanjima koja se stiču svakim novim poslom, posmatranjem tuđeg rada, čitanjem, gledanjem predstava, filmova, slušanjem radio drama, muzike, slikarstvom, psihologijom, posmatranjem okoline… Sve što srećete kroz život i svi ljudi koje srećete su neki profesori, ako ste spremni da to doživite, primetite i primenite“, zaključuje Tamara Aleksić.
PROČITAJTE JOŠ
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
