3
"Nisam htela da se ubijem iz impulsa, nego sam jednostavno mislila da je to nešto najracionalnije što mogu da uradim. Nisam mogla da razumem da postoji bilo kakvo svetlo na kraju tunela", rekla je glumica Danijela Štajnfeld u intervjuu za "Insajder".
Sve što se desilo poslednjih dana u slučaju glumice Danijele Štajnfeld, koja je za silovanje optužila kolegu Branislava Lečića, pokazuje da su njeni strahovi bili opravdani – ćutala je godinama jer je pretpostavljala da će u ovakvom društvu – osim institucijama morati i javnosti da dokazuje da je žrtva. Ceo slučaj preuzelo je tužilaštvo, ali se javnost podelila odnosno svrstala na njenu ili njegovu stranu.
PROČITAJTE JOŠ
U ekskluzivnom intervju koji je dala za „Insajder“, a koji je juče u celosti objavljen, glumica je pričala o pojedinim detaljima ovog slučaja, pa je između ostalog priznala i da je htela da izvrši samoubistvo, nakon čega je usledilo i psihijatrijsko lečenje.
„Živim sa mentalnim stanjem koje je bilo skroz poremećeno… Flešbekovi, bila sam preplašena, plačljiva, kad sam letela avionom imala sam napade panike, plašila sam se. Stimulansi mozga, audio ili vizuelni, činili su da moj mozak ne može da proceni situaciju i non stop sam padala u panične napade i mislila sam da će to tako biti celog života. Nije bilo šanse da to ikada ikome kažem, nije bilo šanse da ja radim svoj posao koji je moje zvanje i najveća pasija, što me je jako poražavalo. Nisam imala sebe, nikakve interne i eksterne, da kažem, oslonce. Nisam htela da se ubijem iz impulsa, nego sam jednostavno mislila da je to nešto najracionalnije što mogu da uradim. Nisam mogla da razumem da postoji bilo kakvo svetlo na kraju tunela“, rekla je ona u intervjuu.
„Lečila sam se od posttraumatskog stresnog poremećaja oko dve godine. U to vreme nisam mogla da funkcionišem normalno kao osoba, da se osećam sigurno na puno mesta. Bila sam uglavnom zatvorena, ako bih trebala da idem na audicije i na tom mstu bi bio neko ko bi me podsetio na njega počela bi mi teškoća sa disanjem i onda sam izlazila iz tih soba. To j mučno, kada gledate sebe i svu svoju snagu i samopouzdanje, normalno funkcionisanje ste izgubili. Od tga sam se lečila sa raznim lekarima i institucijama sa psihijatrima i psihoterapeutima. U jednom momentu sam bila u stvari predmet istraživanja posttraumatskog stresa na Kolumbijskom institutu. To jeste dokaz da se zlostavljnje i atak desio, može da se meri funkcionisanje mozga u stvari. Jako lako može da se dijagnostikuje koje su posledice traume. Kad budete zlostavljani ne postoji šansa da nemate posledice traume. To je jedan od najgorih napada koje čovek može da preživi“, objasnila je ona.
Priča Danijele Štajnfeld i proces kroz koji je prolazila i prolazi zapravo na najbolji način pokazuje kroz šta prolazi najveći broj žrtava koje o tome ćute. Zato je njena priča važna.
“Kada sam došla u Ameriku bila sam potpuno nesvesna da moje telo u stvari tako čvrsto ‘drži’ traumu. Ja nisam uopšte spavala, imala sam strašne nesanice i manjak apetita. Htela sam da pijem, a nikada nisam pila alkohol što je za mene bilo neuobičajeno. Onda, odjednaput flešbekovi i jedan flešbek me je tako na ulici doveo do napada panike, a ja sam izgubila disanje. Više nisam mogla da izlazim na ulicu i plašila sam se ljudi koji su bili nepoznati, ukoliko bih videla crni auto na ulici, u kojima je mene on odvezao na to mesto, sve to bi napravilo napad panike“, ispričala je ona u intervjuu za pomenuti medij.
Kompletan intervju možete pogledati u nastavku teksta.
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
