Sve što se desilo poslednjih dana u slučaju glumice Danijele Štajnfeld, koja je za silovanje optužila kolegu Branislava Lečića, pokazuje da su njeni strahovi bili opravdani – ćutala je godinama jer je pretpostavljala da će u ovakvom društvu - osim institucijama morati i javnosti da dokazuje da je žrtva. Ceo slučaj preuzelo je tužilaštvo, ali se javnost podelila odnosno svrstala na njenu ili njegovu stranu.
Pročitajte još:
„Ja ne bih nikad mogla ni da sanjam da ste mi rekli pre godinu ili dve dana da ću da sedim u razgovoru sa vama i da govorim na ovu temu. Ja bih rekla to se nikada neće desiti. Ja sam morala da zacelim, morala sam da nađem snagu i hrabrost da se suočim sa činjenicom da ću da progovorim javno“, obašnjava Danijela Štajnfeld u opširnoj ispovesti za Insajder.
Priča Danijele Štajnfeld i proces kroz koji je prolazila i prolazi zapravo na najbolji način pokazuje kroz šta prolazi najveći broj žrtava koje o tome ćute. Zato je njena priča važna.
„Kada sam došla u Ameriku bila sam potpuno nesvesna da moje telo u stvari tako čvrsto ‘drži’ traumu. Ja nisam uopšte spavala, imala sam strašne nesanice i manjak apetita. Htela sam da pijem, a nikada nisam pila alkohol što je za mene bilo neuobičajeno. Onda, odjednaput flešbekovi i jedan flešbek me je tako na ulici doveo do napada panike, a ja sam izgubila disanje. Više nisam mogla da izlazim na ulicu i plašila sam se ljudi koji su bili nepoznati, ukoliko bih videla crni auto na ulici, u kojima je mene on odvezao na to mesto, sve to bi napravilo napad panike“, kaže Danijela i dodaje:
„Najduže mi je trebalo da vremena da kažem, anonimno, zvala sam tu neku SOS liniju anonimu u Americi, reč silovanje. Tu reč sam izgovorila tek posle tri ili četri godine, nakon toga što mi se desilo. Živela sam sa mentalnim stanjem koje je bilo skroz poremećeno“, priča Danijela.
Kaže da joj je dugo trebalo da skupi hrabrosti, kako bi roditeljima saopštila da je doživela jedan tako gnusan zločin.
„Nisam htela da saopštim roditeljima odmah, zato što sam razumela da će oni osećati veliku nemoć. Razmišljala sam da će me videti takvu, a da gledaju lice mog počinitelja na televiziji i da ne mogu ništa po tom pitanju da urade. To je jedan osećaj nemoći i pretpostavke koliko bi to bilo mučno za roditelje. Iz istog razloga to nisam želela da kažem ni kolegama, zato što sma znala da će njihova srca biti slomljena za moj bol i traumu, a s druge strane oni treba da nastave da sarađuju s njim“, priča Danijela.
Da je i sama žrtva silovanja Danijela Štajnfeld je otkrila u svom dokumentarnom filmu “Zaceli me” prikazanom na Sarajevo film festivalu prošle godine. Tada međutim nije želela da otkrije ime čoveka koji je odbio da čuje njeno NE.
„Živim sa mojim mentalnim stanjem koje je bilo poremećno. Ja sam bila preplašena, plačljiva. Stalno sam padala u panične napade. Mislila sam da će to biti celog života i da to neću moći nikada nikome da kažem, da ja neću moći normalno da radim svoj posao, to mi je zvanje i moja najveća pasija, to me je jako poražavalo. Nisam imala interne, ni eksterne stubove oslonca. Ja nisam htela da se ubijem iz implusa, nego sam mislila da je to nešto najracionalnije što ja to mogu da uradim. Nisam mogla da razumem da postoji bilo kakvo svetlo na kraju tunela – poverila se ona, pa dodala da su joj lekari konstatovali posttraumatski poremećaj, od čega se lečila dve godine.
„Lečila sam se od posttraumatskog stresnog poremećaja oko dve godine. U to vreme nisam mogla da funkcionišem normalno kao osoba, da se osećam sigurno na puno mesta. Bila sam uglavnom zatvorena, ako bih trebala da idem na audicije i na tom mstu bi bio neko ko bi me podsetio na njega počela bi mi teškoća sa disanjem i onda sam izlazila iz tih soba. To je mučno, kada gledate sebe i svu svoju snagu i samopouzdanje, normalno funkcionisanje ste izgubili. Od toga sam se lečila sa raznim lekarima i institucijama sa psihijatrima i psihoterapeutima. U jednom momentu sam bila u stvari predmet istraživanja posttraumatskog stresa na Kolumbijskom institutu. To jeste dokaz da se zlostavljnje i atak desio, može da se meri funkcionisanje mozga u stvari. Jako lako može da se dijagnostikuje koje su posledice traume. Kad budete zlostavljani ne postoji šansa da nemate posledice traume. To je jedan od najgorih napada koje čovek može da preživi“, rekla je Danijela.
To je uradila tek prošle nedelje. Iz Amerike u Srbiju došla je na nekoliko dana samo da bi dala iskaz tužilaštvu, odnosno da bi rekla ime kolege kog optužuje za silovanje. Dan pred povratak u Njujork o svemu što joj se dešavalo ispričala je u intervjuu za Insajder.
Danijela je do detalja ispričala šta se dogodilo kobne noći kada ju je Lečić odvezao izvan grada i seksualno iskoristio.
„Moje osećanje dok sam bila tih par sati u toj kući je da ja samo hoću da izađem živa, ništa me drugo nije interesovalo. U momentu kada sam videla šta će se sve izdešavati, ja nisam mogla da funkcionišem, nisam mogla da govorim“, rekla je Danijela.
Deo tog intervjua kao i razgovor između nje i Branislava Lečića koji je dostavljen tužilaštvu, Insajder je objavio pre nekoliko dana, a danas i kompletan intervju koji možete pogledati u nastavku teksta.
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare