Ovaj tip ishrane „podmladio“ je ljude za samo četiri nedelje

Rezultati su posebno zanimljivi jer se najveća promena nije dogodila kod ljudi koji su jeli manje ugljenih hidrata. Naprotiv, najizraženiji efekat zabeležen je kod grupe čija je ishrana sadržala manje masti i više ugljenih hidrata.

Ipak, naučnici upozoravaju da rezultate ne treba tumačiti kao dokaz da je moguće „podmladiti se“ nekoliko godina za samo mesec dana.

Istraživači sa Univerziteta u Sidneju analizirali su podatke 104 osobe starosti između 65 i 75 godina koje su učestvovale u istraživanju Nutrition for Healthy Living.

Eksperiment je trajao četiri nedelje, a istraživači su pripremali i dostavljali sve obroke učesnicima. Nije bilo brojanja kalorija jer ispitanici su mogli da pojedu onoliko hrane iz pripremljenih jelovnika koliko su želeli.

Učesnici su nasumično podeljeni u četiri grupe.

Dve grupe hranile su se namirnicama i biljnog i životinjskog porekla, pri čemu je polovina proteina dolazila iz životinjskih izvora. Druge dve grupe imale su poluvegetarijansku ishranu, u kojoj je 70 odsto proteina bilo biljnog porekla.

Svaka od ove dve vrste ishrane dodatno je podeljena na varijantu sa više masti i manje ugljenih hidrata i onu sa manje masti i više ugljenih hidrata. U svim grupama proteini su obezbeđivali 14 odsto ukupnog energetskog unosa.

Pre početka eksperimenta i nakon četiri nedelje naučnici su procenjivali biološku starost učesnika.

Za razliku od hronološke starosti, koja jednostavno predstavlja broj godina od rođenja, biološka starost pokušava da pokaže u kakvom se stanju organizam nalazi. U njenom određivanju mogu da se koriste parametri poput krvnog pritiska, nivoa šećera i holesterola u krvi, insulina, pokazatelja upale, obima struka i indeksa telesne mase.

Istraživači su koristili takozvanu Klemera-Doubal metodu (KDM), kojom se više zdravstvenih parametara kombinuje u jednu procenu biološke starosti.

Rezultati su pokazali jasnu razliku između grupa.

Kod učesnika koji su jeli hranu i biljnog i životinjskog porekla, ali sa većim udelom masti, nisu zabeležene značajne promene u procenjenoj biološkoj starosti. Upravo je ta ishrana najviše ličila na ono što su učesnici jeli pre eksperimenta.

Kod preostale tri grupe procenjena biološka starost bila je niža.

Najubedljiviji rezultat zabeležen je kod ljudi koji su jeli i biljnu i životinjsku hranu, ali uz manje masti i više ugljenih hidrata. U zavisnosti od načina izračunavanja, njihova procenjena biološka starost bila je između približno 3,5 i 4,1 godinu niža u odnosu na grupu koja je konzumirala više masti, nakon što su istraživači uzeli u obzir početne razlike među ispitanicima.

To, međutim, ne znači da su ti ljudi za četiri nedelje zaista postali četiri godine mlađi.

Koautor istraživanja Alister Senior objasnio je za ScienceAlert da bi tvrdnja da su učesnici postali biološki mlađi bila preterana. Preciznije je reći da su nakon promene ishrane imali profil biomarkera kakav se očekuje kod mlađe osobe.

Još jedna važna stvar odnosi se na ugljene hidrate.

Ishrana sa većim udelom ugljenih hidrata nije podrazumevala kolače, slatkiše, beli hleb i velike količine rafinisanog šećera. Ugljeni hidrati uglavnom su dolazili iz celovitih i minimalno prerađenih namirnica.

Zbog toga naučnici upozoravaju da rezultate ne treba koristiti kao argument da je svaka ishrana bogata ugljenim hidratima dobra. Nalazi se ne mogu preneti na jelovnike sa velikom količinom rafinisanih šećera i jednostavnih ugljenih hidrata.

Grupe kod kojih je zabeležena niža procenjena biološka starost takođe su unosile više vlakana, manje masti i manje životinjskih proteina nego što su to činile pre istraživanja.

Jedno od mogućih objašnjenja krije se u zasićenim mastima. Senior navodi da bi upravo njihov unos, koji je razlikovao grupu sa visokim sadržajem masti i životinjskom hranom od ostalih grupa, mogao da bude važan deo objašnjenja dobijenih rezultata.

Ipak, ostaje veliko pitanje – da li je promena ishrane zaista uticala na proces starenja?

Biološka starost nije fiksna veličina. Pokazatelji koji se koriste za njeno određivanje mogu relativno brzo da reaguju na promene u organizmu. Ranija istraživanja, na primer, pokazala su da stres može privremeno da poveća procenjenu biološku starost, koja zatim ponovo pada nakon oporavka.

Ishrana takođe može veoma brzo da utiče na šećer u krvi, holesterol, insulin, upalne procese i krvni pritisak. Pošto upravo ti parametri ulaze u računanje biološke starosti, moguće je da je četvoronedeljna promena jelovnika poboljšala trenutno zdravstveno stanje učesnika, a ne nužno usporila sam proces starenja.

Istraživanje nije moglo da razdvoji te dve mogućnosti.

Postoje i druga važna ograničenja. Eksperiment je trajao samo četiri nedelje, obuhvatio je relativno mali broj ljudi, a svi učesnici bili su stariji Australijanci koji su već na početku istraživanja imali relativno dobre fiziološke pokazatelje.

Naučnici takođe ne znaju da li su se pozitivne promene zadržale kada su učesnici prestali da dobijaju posebno pripremljene obroke. Nije poznato ni da li bi takva ishrana dugoročno mogla da smanji rizik od bolesti povezanih sa starenjem ili da produži život.

Za odgovor na ta pitanja biće potrebna mnogo duža istraživanja.

Rezultati zato ne dokazuju da se starenje može vratiti unazad jednostavnom promenom jelovnika. Pokazuju, međutim, nešto veoma zanimljivo – pokazatelji povezani sa biološkom starošću organizma mogu da reaguju na promenu ishrane mnogo brže nego što bismo očekivali.

Drugim rečima, ono što jedemo može već za nekoliko nedelja da ostavi merljiv trag na metabolizmu, krvnom pritisku, upalnim procesima i drugim parametrima koji se koriste za procenu koliko „staro“ naše telo izgleda iznutra.

Studija je objavljena u naučnom časopisu „Aging Cell“.