Srđan Timarov je diplomirao na klasi čuvenog glumca Radeta Markovića. Iako on nije bio čovek koji daje savete, ipak mu je ostala urezana jedna njegova rečenica.
Osim o svom profesoru Radetu Markoviću, Srđan Timarov u razgovoru za „Novu“ govori o novim projektima, ali i o trenutnom stanju na domaćoj filmskoj i televizijskoj sceni. On nam je otkrio i da učestvuje u projektu koji potpisuje naš proslavljeni glumac Nikola Kojo.
– Rade nije bio čovek koji daje savete, jer je bio mudar čovek. Mi smo polemisali, iznosili raznorazna iskustva, ali ima nešto što mi je rekao pri kraju prve godine studija. Ne znam da li je iko ikada uspeo da me bolje sagleda od Radeta, već posle prve godine Akademije. Svakom studentu je rekao po nešto kapitalno za njega i u kom pravcu treba da nastavi, a meni je rekao: „Bacaj se glavačke u sve“, a to važi za mene i u poslu i privatno, i to je velika istina.
Danas, mnogo godina kasnije, Radetov sin, proslavljeni reditelj Goran Marković, veliki je prijatelj Srđana Timarova.
– Goran Marković je moj prijatelj. Tamo gde smo Rade i ja stali scenom i životom, tamo nastavljamo Goran i ja zajedno, i to mi je ogromna sreća. Mojoj generaciji su filmovi Gorana Markovića bili najvažniji filmovi koje smo gledali. Tu smo se učili humoru, glumi, ukusu…
– Ne znam da li je vreme da se o tome priča, ali biće nešto lepo što radi Nikola Kojo. Ne znam da li smem sada da pričam o tome, tako da ću se zaustaviti. Snimam i seriju o knezu Mihailu, koja se zove „Što se bore misli moje“. Ušli smo u neke velike teme, što je isto lepo. To je okretanje glave na neke gigante koji su bili među nama. Nadam se da će ta serija takođe biti uspešna.
Timarov se osvrnuo i na pozorišne predstave.
– Imali smo nedavno premijeru predstave „Široka zemlja“ u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, u režiji Marka Manojlovića. Sa Kuburom igram „Kerove“ u Teatru na Brdu. Prošla predstava nam je bila stota, bilo je veliko slavlje. Andrija Milošević nam je doneo tortu sa kučićima. Cela sala nam je pevala „Danas nam je divan dan“. „Kerovi“ uvek nose neko lepo raspoloženje, žurku i veče koje treba živeti.
Kada su u pitanju filmovi i serije koji se u poslednjih nekoliko godina na našim prostorima snimaju, Timarov ističe da će vreme pokazati šta će se od toga izdvojiti za sva vremena.
– Nisam neki vizionar šta će da se gleda. Često su najbolje serije bile vrlo iskritikovane. Recimo, „Grlom u jagode“, antologijska serija, u vreme kad je izašla bila je vrlo kritikovana, pa i film Gorana Markovića, „Nacionalna klasa“, naišao je na nož kod kritike. Tako da nije aktuelno vreme merilo šta će preživeti. Videćemo, ali mogu reći da mi se jako sviđa ta hiperprodukcija. Ona je vrlo dobra i vrlo zdrava. Tu se vrlo dobro razdvoji šta je dobro, a šta nije.
Ipak, glumac smatra da je za sve njegove kolege hiperprodukcija i te kako dobra.
– Ono što je važno za sve nas koji se bavimo ovom delatnošću jeste da televizija preuzima veliki deo zainteresovanosti publike, ali to nije lokalna stvar. Ljudi u svetu imaju boije bioskope kod kuće. Čak se na toj vagi polja kreativnog izražavanja polje prebacilo sa filma na televiziju i na te fantastične scenarije, na fantastične teme, glumci ostvaruju svoje najbolje uloge u TV serijama. Pričam sad i o svetu, globalno, ne samo kod nas. Tako da je televizija jedna jako moćna stvar. Što se tiče nas, ta hiperprodukcija omogućava sledeću stvar – to je da glumci imaju posla, da su često svi pred kamerom. Ovde često i stranci snimaju svoje produkcije, i tu učimo mnoge stvari. To se sve penje na mnogo viši nivo i to mnoštvo ipak reguliše jednu stvar, a to je da će najkvalitetnije stvari da pobede, na kraju krajeva.
Današnju produkciju glumac je uporedio s produkcijom bivše Jugoslavije.
– Tako je bilo i u bivšoj Jugoslaviji. Bila je velika produkcija. To se na dnevnom, nedeljnom nivou, snimala po jedna radio-drama, serija… Glumci nisu dolazili kući po dve godine zato što su išli sa snimanja na snimanje. Mi sad pamtimo samo one kapitalne stvari. Mnoštvo je filmova bilo koje mi sad ne znamo i ne pamtimo, ali su ljudi jako puno radili. Mislim da je ovo vreme slično. Mnogo se radi, ljudi rade, vrlo se trude oko svega toga. Šta će preživeti i šta će ostati za večnost – neće ostati puno, ali će ostati neki biseri i neke divne stvari – i to je u redu. Važno je samo da se mnogo sinma. Ja sam apsolutno za to. Ima za svačiji ukus, i to je dobro. Nekad nismo mogli da biramo. Gledaš šta ima, zato smo možda toliko i vezani za neke serije koje možda nemaju takav kvalitet, ali nisi imao šta drugo – zaključuje Timarov.
Ceo razgovor s glumcem Srđanom Timarovim pogledajte u video prilogu na početku teksta.
Bonus video
Sećanje Milice Zarić na ’90: Mi studiramo, a 200 km oko nas besni rat
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.