15
Pljugica o svom privatnom biznisu.
Jedan od najkontroverznijih trepera današnjice, Luka Bijelović Pljugica gostovao je u emisiji „Ispovest„, autora i voditelja Nemanje Vasiljevića, u kojoj je obelodanio sve o čemu se do sada nagađalo. Takođe je po prvi put otkrio mnoge detalje iz svog privatog života.
Pljugica je otkrio da je pokrenuo prvi Foreks na Balkanu, te nam je ispričao koliko je zarađivao, koliko je radnika imao, ali i na koji način je poslovao.
PROČITAJTE JOŠ:
15
13
Otvorio si firmu sa 19 godina, o čemu se radilo?
„Otvorio sam konsalting firmu da bih mogao da se bavim berzom, to sam radio pa stavio firmu na mirovanje, pa sam prebacio u D.O.O da bih otvorio ugostiteljski objekat, pa sam i to zatvorio, pa sam otvorio baušalac, to jest preduzetnik, pa je bila u mirovanju, pa je sada promenila šifru delatnosti. Samo mi u blokadi firma nije bila, hvala Bogu.“
Odakle ti novac da sve to pokreneš?
„Ja radim od 14 godine, prvo sam radio kao konobar, radio sam 12 sati za 500 dinara. Meni je bilo super, ja sam radio za 500 dinara dnevno i skupio sam pare i uplatio sebi kurs grafičkog dizajna. Taj kurs je koštao 300 evra, krenuo sam da se bavim tim, a u međuvremenu sam upisao Umetničku školu, oni tamo uče kako da upale komp i uđu u neke programe, a ja to doktorirao, pola Beograda drži moje bilborde. Posle toga sam krenuo da se bavim Jutjubom, sa 16 godina sam snimao kako isprobavam cigarete, izbacivao sam videe bez editovanja. Od Jutjuba sam zaradio 100 evra za četiri godine, tada niko nije zarađivao, nije bilo jutjubera. Imao sam jedino sponzore neke, oni mi uplate 10-15 evra i ja reklamiram njihove majice.“
„Posle toga sam počeo da se bavim foreksom, ja sam doveo prvi foreks na Balkanu – to je trgovanje na berzi. Nafta, zlato, valutni parovi, nisam se kriptom nikada bavio. Sam sam počeo to da učim, ušao u taj krug ljudi i tu sam najlepše zarađivao. Tada sam otvorio prvu firmu i video da zarađujem abnormalno velike cifre. Minimum mi je bio 15.000 evra kada isplatim ratnike – to je bio minimum kad se pitaš ‘pu je*em mu kako ću sad da preživim’. Imao sam sekretaricu koja mi je bila glavna za sve, imao sam 15 zaposlenih. Imao sam svoju kurs i to je druga grupa zaposlenih koja se bavila njima, imao sam svoj sajt i ljude koji vode sajt. Pola njih nije bilo prijavljeno jer su radili to kao drugi posao. Svi su imali fiksni deo plus procenat – rekao sam im ako pošalju ljudima dopitne trejdove po jednom trejdu koji sadrži 100 pipova dobiju 100 evra – oni su dnevno po 2000 pipova slali. Jedan me zove i kaže da je dao otkaz u firmi i prelazi kod mene. Kad je krenula korona, mi smo dobro zarađivali, to je u jednom danu krenulo.“
„Svi koji su po firmama radili, svi su kod mene radili. Taj kurs koji smo imali, to je bio pravi kurs. Prodao sam 50 kurseva i nisam hteo više jer je to velika tajna. Tada sam se u međuvremenu smuvao sam ovom drugom verenicom, počeli da žive zajedno. Svako veče sam zujao po gradu, ustao oko 13 popodne i uvek pogledam stanje na računu, uglavnom je bilo po dva tri hiljada evra i jedan dan vidim da mi je leglo samo 300 evra. Ja reko neko bag, sad treba da zovem knjigovođu, da zovem banku, sutradan meni legne 100 evra, sledeći dan 150 evra. Sekretarica mi kaže ovaj neće da obnovi članarinu, i tako dalje. U jednom danu je sve stalo. Ja sam imao bazu podataka od 150.000 ljudi sa informacijama ime, prezivem, broj telefona i mejl. Imao sam firme koje su spremne da to otkupe, i ja da li da prodajem, reko ajde da probaju još malo, uložio sam u marketing i šta ću kako ću prodam firmu za neki sitan novac. Ostanu mi ti kontakti, podelim to na pola, uzmem novac i nemam posao. Obrtao sam velike cifre, i sad odjednom ništa.“
„Za vreme postojanja te firme ja sam otvorio dva nargila bara na Vračaru, tu smo pravili žurke. Sve što sam radio je uvek imalo profit. Svi koji rade sa mnom su lepo zarađivali, svaki moj bivši poslovni partner može da potvrti da gde sam ja tu su pare. Restoran koji sam otvorio nije uspeo, jer se nisam baš pitao sve.“
„Uvek sam zarađivao dobre pare i svi moji neprijatelji znaju da ću ja uvek da vratim novac, a oni neće. Bog mi je dao mnogo prilika i dosta toga sam iskoristio. Ja sam novac ulagao u sećanja, izlazak na te splavove, vozio sam kola od 30 hiljada evra, svoja. Moj otac nikada nije vozio ta kola, a ja imam 23 godine i sve sam to proživeo već. Imao sam dosta para i sve sam sam stvorio, moji su mi pružili krov nad glavom, auto, hranu, a sve ostalo sam ja sam sebi omogućio – skupe automobile, putovanja i tako dalje.“
Šta su ti roditelji govorili za te fime i velike zarade?
„Jako su se plašili, kupi sam Audi A6 i krio sam od mame, a imao i sam i nekog džipa. Bila je korona tada, oni me pitaju čime se bavim, oni su mislili da se bavim drogom i kriminalom, da li me nije neko uzeo pod svoje. Objasnio sam im sve od početka do kraja, ja kada napravim glupost ja njima kažem, sve zajedno rešimo.“
„Posle foreksa sam živeo sa 30.000 dinara mesečno, ali sam ga svetski živeo – to je samo kod nas Srba tako. Imamo da izađemo, popijemo i sve. Vratio sam se kod mame da živim, jeo sam paštetu i tako dalje. Trajalo je to nekih 3-4 meseca. U tom periodu sam krenuo da radim kao pomoćnik scenografa za jedan srpski film, trebao sam i da glumim u tom filmu i sve to za 400 evra za ceo projekat. Tih 400 evra u životu nisam dobio, sad bih ih napljuvao, pa bi me jurili, to su gnjide. Na kraju nisu ni izbacili te kadrove gde sam ja. Znam da je jedna beogradska opština bila pokrovitelj, dala im je 300.000 evra plus sponzori. Ja sam njih cimao da mi daju te pare, trebalo mi je tih 400 evra i posle četiri meseca mi dolazi vozač jednog lika i daje mi 200 evra i kaže toliko je. Hteo sam da ih zapalim i na kraju sam odustao, Bog će mu vratiti i tako je i bilo.“
BONUS VIDEO: EKSKLUZIVNA ISPOVEST Pljugica o burnom životu pre Desingerice: „Sa 19 godina sam bio biznismen, sa 22 direktor, minimalna zarada mi je bila 15.000 evra, nije mi trebala estrada da bih se obogatio“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare