Selekciju muzike danas napravili smo razmišljajući na temu kuće/doma, ranog detinjstva/mladosti, protoka vremena. Razmišljali smo osećaju nalik onom kada odete u posetu roditeljima ili zavičaju. Insistirali smo na odbacivanju opštih mesta u popularnoj muzici kojih na ovu temu ima zaista puno. Želeli smo da malo dublje zavirimo u svoje kompjutere, mobilne telefone, intimne džiboksove i evo šta smo pronašli na tom putu od žute cigle.

Peter Gabriel – Solsbury Hill (Charisma Records/Universal, 1977)

Napustivši grupu Genesis Peter Gabriel se vratio sebi, svojim pesmama i svojoj kući. Zaslepljujuće raskošan gudački aranžman i širina o kojoj Petar nadahnuto peva, glavni su atributi pesme „Solsbury Hill“.

Bijelo dugme – Požurite konji moji (Jugoton, 1975)

Samo da ne načinjemo temu „pastirskog roka“. Bijelo dugme je bio najveći rok bend na ovim prostorima i tu nema zbora. Album „Šta bi dao da si na mom mjestu“ je klasičan predstavnik jugoslovenskog sinfo roka. Prepun fantastičnih epskih solaža poput, gotovo trominutnog, pasaža u pesmi „Požurite konji moji“ u kom svojom virtuoznošću na bubnjevima trijumfuje Ipe Ivandić.

Willie Nelson – Funny How Time Slips Away (Liberty Records/Universal, 1962)

Osvrt u dobro poznatom okruženju i konstatacija da vreme prolazi a da je dom u kom ste odrastali nekako ostao isti. Kao zamrznut u vremenu.

Massimo i Bebi Dol – Sunce sja, trava miriše (Jugoton, 1988)

Uz pomoć benda Plava trava zaborava, Massimo je na svom drugom solo albumu snimio vanserijsku pesmu. Ako danas kažemo da postoji scena „srpske amerikane“, onda je u prošlosti pesma „Sunce sja, trava miriše“ bila neprikosnoveni vesnik „jugoslovenske kantri“ scene. Sve je tu: polja, doline, miris kuhinje, talasanje trave, cvrkut ptica, sunce, pastoralni krajolik – nema greške kod kuće ste.

Jacques Brel – Mon enfance (Barclay/Universal, 1967)

Istražujući istoriju pop muzike u nekom trenutku se susretnete sa Jacquesom Brelom. Ne morate znati francuski da biste osetili i prepoznali o čemu ovaj velikan govori u pesmi o detinjstvu i odrastanju. Jacquesova izražajna interpretacija je neprikosnovena.

Videosex – Vozi me vlak v daljave (Helidon, 1987)

Kad odlučite da pobegnete iz gradske vreve.

Then Jerico – Big Area (London Records, 1988)

Pesma „Big Area“ jedino svojim nazivom može biti svrstana u kontekst teme koju tretira ova naša plejlista. U njoj se našla verovatno zbog himničnosti i eksplozivnog refrena…

Oružjem protivu otmičara – Vidim se (Automatik/Mascom, 1996)

Za duge introspektivne šetnje stazama koje ste te kao dete otkrivali.

Sly & the Family Stone – Everyday People (Epic Records/Sony, 1968)

Jednostavnost života u maloj sredini. Nije loše da vam nekad tamu bude i dosadno jer male sredine ne nude mnogo toga osim ljudi koji tamo žive. Upravo su oni njeno pravo bogatstvo.

Leb i sol – Miris juga (PGPRTB/PGP RTS, 1981)

Vlatko Stefanovski ima neki poseban odnos prema tradiciji koja karakteriše njegov zavičaj. Na albumima koje je sa svojim bendom Leb i sol objavljivao za PGP RTB, to je veoma upečatljivo.

Mike + The Mechanics – The Living Years (Atlantic/Warner, 1988)

I tako, s godinama shvatamo koliko počinjemo da ličimo na svoje roditelje. I to je… ok. Jel to ok?

AIR – Ce Matin La (Virgin 1998)

Francuski dvojac Air ima temu za svaku priliku pa i za povratak kući.

Taling Heads – This Must Be The Place (Naive Melody) (Sire/Warner, 1983)

Jedinstveni David Byrne nas je podsetio da je dom mesto gde se osećate prijatno, sigurno i prihvaćeno – bilo da je to roditeljska kuća, šira ili uža porodica, ljubavno gnezdo ili krug najbliskijih prijatelja.