Penzionerka u emisiji "Keš ili treš" podržala studente, a ovi predmeti prodati su za velike pare FOTO

Da li se sećate džuboksa?

Veliku pažnju gledalaca privukao je džuboks koji je korišćen početkom devedesetih godina prošlog veka u jednoj kafani: „On je iz Mađarske, vidimo i po diskovima da je najviše mađarske muzike. Bio je u vlasništvu mog prijatelja, koji je držao kafanu u kojoj sam svirao“, otkrio je prodavac Nebojša.

„Reč je o čuvenoj firmi koja je proizvođač prvog džuboksa, kakvog zna šira javnost. Inače, prvi je proizveden davne 1933. godine, a zanimljivo je da je mogao da pusti samo jednu pesmu i to je za to vreme bilo čudo tehnike“, otkrio je procenitelj.

Međutim, kupci su bili malo škrtiji od očekivanog, te je na kraju je prodat za 600 evra.

Fan Tereze Kesovije u jednoj slici čuva uspomene iz mladosti

Jedna od učesnica, penzionerka Danka Lukićević, u studio je donela sliku na kojoj je naslikan Dubrovnik — grad koji je, kako je istakla, za nju oduvek imao posebno mesto u srcu.

„Kao mala sam obožavala Terezu Kesoviju, išla sam na sve njene koncerte, i pre rata i posle rata, među prvima sam kupovala karte“, rekla je Danka, pa u trenutku sevdaha i sama zapevala jedan od hitova poznate pevačice.

Ona je objasnila da je sliku dobila na poklon pre trideset godina i da ju je sve vreme čuvala u svojoj dnevnoj sobi, ali da se sada zbog finansijske situacije odlučila da je proda: „Ovu sliku sam dobila kao poklon, ali zbog finansijske situacije sam primorana da je prodam. Želja mi je da ponovo odem u Dubrovnik… Sliku sam dobila na poklon pre 30 godina, stajala mi je u dnevnoj sobi, stalno sam je gledala i uvek me je asocirala na Dubrovnik i na Terezu… Ako danas uspem da prodam sliku, prvo moje putešestvije će biti u Dubrovnik, pa naravno i Nikšić odakle sam“, kazala je iskreno.

Procenu slike dao je stručnjak Jovan Mandić, koji je objasnio da je u pitanju tempera na papiru, rađena u maniru postimpresionizma: „Potpis nam pomaže, ali u ovom slučaju ne mnogo. Piše u uglu F. Vasić, ali ne znam ko je u pitanju, verovatno neki hrvatski slikar. Svakako je lep rad, u pitanju je tempera na papiru zato je i ustakleno, ovaj rad je nastao osamdesetih godina… Rađen je u maniru tog modernog postimpresionističkog stila… Vrednost ove slike je 200 evra“, naveo je Mandić.

Ipak, prodavačica nije bila zadovoljna ponuđenom cenom: „Malo mi je 200 evra, ako treba, pevaću kupcima i Terezu ili koga god treba, daću sve od sebe da aukcija uspe“, našalila se Danka.

Na kraju aukcije, najveća ponuđena cena bila je 180 evra, ali je Danka odlučila da ne proda sliku.

Sobna lampa prodata za 500 evra

Pažnju gledalaca privukao je i dvadesetčetvorogodišnji Dušan Marković koji se već par godina bavi prodajom antikviteta.

„Ovo je naš porodični posao, tata se bavio selidbama, pa se dešavalo da nešto ostane u tim stanovima i onda mu poklone – tako smo počeli da prodajemo. Brat sada nabavlja predmete, a ja bih prodajem. Kupujemo ih u velikim količinama, nalazimo ih na pijaci, u oglasila i tako dalje. Nekada otkupimo čitav stan, tačnije nameštaj u stanu – kada se ljudi sele mi taj nameštaj otkupimo od njih i onda prodajemo. Ova lampa je veoma zanimljiva, 30 ovakvih sam uspeo da nađem do sada i sve sam prodao“, kazao je prodavac Marković.

Procena stručnjaka bila je podjednako zanimljiva: „Podne lampe kao ova najbolje se prodaju jer svi vole da ih imaju. Bitno je da hrom nije oštećen – ovde je bivši vlasnik brisao lampu grubom krpom pa je malo oštetio dršku, ali to nije strašno. Kabal je original, dok prekidač nije – prvobitni se nogom aktivirao, ali sve ostalo je originalno“, objasnio je procenitelj Jovan Mandić, procenjujući vrednost lampe na 700 evra.

Na kraju, sobna lampa je prodata za 500 evra.

Penzionerka podržala studente

U jučerašnjoj epizodi „Keš ili treš“ na televiziji Nova publiku je dirnula priča penzionerke Biljane Banjac iz Zrenjanina, koja je svoj radni vek provela u predškolskoj ustanovi „Boško Buha“. U emisiju je donela četiri umetničke slike, koje za nju imaju i materijalnu i duboku emotivnu vrednost, jer su, kako je ispričala, godinama stajale na stolu za koji je posebno vezana.

„Posao vaspitača je lep, rad sa decom je kreativan. To je izuzetno odgovoran, ali i potcenjen posao. Kada sam dobila pisaći sto, ne sećam se tačno trenutka, ali pamtim to vreme kada sam krenula u prvi razred – bila sam oduševljena. Otac je sto kupio od advokata koji je odlazio u penziju. Bio je to sto za igru, a slike su se nalazile sa zadnje strane. Kako je sto bio okrenut ka zidu, one se nisu ni videle. Kada sam se udala, ponela sam ga sa sobom i dala stolaru da ga osveži, pa sam tada skinula slike i više ih nisam vraćala“, ispričala je Biljana i dodala da još uvek čuva fotografiju na kojoj se vidi sto, bukvar kao i slika Đorđa Marjanovića – jedne od najvećih muzičkih zvezda tog vremena.

Procenitelj je otkrio još nekoliko detalja o autoru:

„Do 1942. godine živeo je u Novom Sadu, posle se zbog rata preselio u Njujork sve do kraja osamdesetih. Uglavnom je radio male formate… Ovo što vi imate je ulje na dasci, to je malo ređe, međutim njegovi veliki formati nisu na ceni koliko su oni mali veličine kao kutija šibica. Nema neku umetničku vrednost, priča se da je on prodavao slike na pijaci u Vojvodini. Obeležio je period između dva rata, pa čak i za vreme okupacije je radio i svoja dela potpisivao sa dva slova ‘F’… Ove četiri slike na našem tržištu vrede 200 evra, znači 50 evra po slici“, kazao je procenitelj.

Pre nego što je stala pred kupce, Biljana je iskoristila priliku da uputi emotivnu poruku svojoj unuci i studentima u blokadi:

„Želim da pozdravim svoju unuku Elenu, koja je krenula u prvi razred, i sve studente koji su nam vratili nadu i dostojanstvo, kao i njihove roditelje – mogu da zamislim kroz šta prolaze ovih dana“, rekla je ona.

Na kraju emisije, jedan od kupaca ponudio je 200 evra za četiri slike, ali Biljana nije pristala na tu cenu i odlučila je da svoje predmete vrati kući.