Dvadeset šest godina karijere, hitovi koji se i danas pevaju i harizma koja ga nikada nije napustila — tako bi se ukratko mogao opisati muzički put pevača Gorana Vukošića koji je na scenu zakoračio 1999. godine pesmom „Život ide dalje“.
Uprkos tome što mu je karijeru na samom početku prekinulo bombardovanje, nije odustao od svog sna. Zahvaljujući upornosti, talentu i, kako sam kaže, Božjoj volji, Goran Vukošić je izgradio ime koje publika i danas pamti.
#related-news_0
U intervjuu za Kurir, govori o ključnim momentima svoje karijere, saradnji sa Minom Kostić, turneji sa Lepom Brenom, životnim preokretima, ulozi porodice, ali i današnjem stanju na estradi, ali i privatnom biznisu koji uspešno vodi već godinama – kafić u centru grada.
Godine 1999. snimili ste prvu pesmu „Život ide dalje“ i popeli se na vrh. Ubrzo vaša karijera staje zbog rata.
„Da, bio je taj prekid zbog bombardovanja. Kad krenete pa imate odmah neki prekid, to nije dobro, ali tad sam poželeo da trajem i na moje veliko zadovoljstvo, to se i ostvarilo. Iako je bio taj prekid na početku, moja želja se ispunila i ja sam u ovom poslu već 26 godina.“
Nakon toga dešava se hit pesma s Minom Kostić „Isti smo igrači“. Kako je došlo do te saradnje?
„Kad vas bog pogleda, onda dobijete hit. Ja sam i tad imao sreće i i dan-danas se zahvaljujem bogu. Zahvalim se za dva hita, ako može i treći i da to bude to (smeh). U to vreme, 2003. godine, posle dva albuma ja sam s Perom Stokanovićem pričao da uradimo neki duet. On mi je ponudio baš pesmu „Isti igrači“ i ja slušam onaj moj deo „davao sam devojkama fore od ponoć i do zore…“ i kažem mu: „Ma gde to ja da pevam, malo je bez veze“. On mi kaže da ćutim i da ne znam ništa i da će to biti mnogo dobro. Preslušao ja pesmu i drugi dan i mislim se – ma to je to. Moja ideja je da Mina Kostić uradi taj duet sa mnom. Ona se isto tad pojavila, izgledala je prelepo, a na sve to dobro i opasno peva. To mi je bio ključ te priče, što se pokazalo na kraju kao mnogo dobro.“
Vašu karijeru je obeležila i turneja s Lepom Brenom. Često ističete da ste joj zahvalni zbog toga.
„Tada nije bilo puno novih pevača. Bio sam 13. izvođač koji je došao u „Grand“. Niko drugi nije bio tu od novih pevača, tako da je Brena mene pozvala i ja sam to s velikim zadovoljstvom prihvatio. Zahvalan sam Breni do kraja života zbog toga. To je bilo nekoliko meseci zajedničkog rada, obično sam ja bio predgrupa i uvek je bilo fenomenalno.“
Da li je istina da ste bili najveći estradni zavodnik?
„Ja više volim da neko priča o meni nego ja o sebi. To mi je ružno. Ali kad neko kaže tu rečenicu i tvoje kolege napišu takav naslov, uvek sam zahvalan.“
U međuvremenu ste se oženili nakon 14 godina vanbračne zajednice. Zašto ste toliko čekali na to?
„Imali smo smrtne slučajeve u trenutku kad je to trebalo da se uradi i onda godina za godinom i išli smo time da to nije ni bitno. Međutim, bitno je, kako nije. Naša ljubav je i tada bila lepa i dan-danas je tako. Gledam da svoj život sebično držim za sebe, ali opet te društvene mreže su dostupne svima, pa svaka slika je materijal za medije, ali i ljude na mrežama. Ja tad nisam hteo ni da objavim, ali zahvaljujući našoj kumi to je izašlo na mreže, a onda su mediji pisali o tome.“
Vi se i dalje bavite pevanjem, a često se piše kako ste to batalili i posvetili se ugostiteljstvu.
„Jeste. I ja sam to više puta demantovao, jer ne znači da ako sam pevač, mogu samo time da se bavim. Imam prava i na druga zanimanja. Imam vremena za sve. Sticajem okolnosti pre deset godina ušao sam u ovaj biznis, ugostiteljstvo, i otvorio kafić, jedan pa drugi. Paralelno radim dva posla. Istina je da sam malo muziku zapostavio. Ali, da se ne lažemo, dolaze mlađi pevači, prepuni energije kao što sam i ja nekad bio i red je da ja spustim loptu kao stariji. Što se moje muzičke karijere tiče, nikad se povući neću jer jednostavno muzika, pesma i estrada su moj život. Spremam polako neke nove projekte.“
Ranije je sve bilo drugačije. Pevači su bili mnogo veseliji i zanimljiviji, nasmejani, a danas nije tako. Šta mislite zašto?
„Poslednjih deset godina, da se ne lažemo, nije dobra atmosfera. Brz život, ludo vreme ovih mreža, nekog novog života i ljudi su se otuđili. Jednostavno, sve ide brzo. Ranije su snimanja emisija bili doživljaj. Pogotovo novogodišnji programi. Svi znamo da se to snima mnogo ranije i mi smo stvarno tog dana svi se ponašali kao da je stvarno tog dana Nova godina. Mnogo smo se družili, vladala je ljubav iako smo imali jedni drugima na čemu da zavidimo. Ovaj ima bolju pesmu, album… Ali bilo je nekako zdravo. Danas nema energije nikakve u svemu tome. Ljudi dođu, odrade, svako ide svojim putem, nema tog fluida, ljubavi među kolegama.“
Da li vaš sin ima predispozicije da nasledi vaš talenat?
„Moj sin ima 14 godina i ja bih voleo da ima talenat onako bar na nekom druženju da može da zapeva. Ne mora da se živi od toga i da on bude javna ličnost, ali onako ništa specijalno.“
A da vam kaže da hoće da bude reper?
„Podržavam svu tu novu muziku. Ima nekih stvari koje bih mu dozvolio, ali ima nešto što nije okej. Pozdravljam sve vrste muzike, ali ima te neke koja meni ne prija.“
Šta vam više prija, pevanje ili ugostiteljstvo?
„Znate kako, ume ugostiteljstvo da bude naporno. Mnogo puta mi se ide kući i ne sedi u lokalu, a opet znaš da ako nisi tu, to nije dobro. Sve ima svoje lepe i ružne stvari. Kod mene je i jedno i drugo s malo lepšim stvarima. Volim i jedno i drugo.“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar