0
U jednom od izdanja emisije "Ispovest" gost je bio harmonikaš Mirko Kodić.
Mirko Kodić danas važi za jednog od najpoznatijih harmonikaša na prostorima bivše Jugoslavije. Svoju prvu ploču je snimio 1976. godine, a samo tri godine kasnije postao je deo estrade, od tada mu se život menja iz korena.
PROČITAJTE JOŠ
Mirko Kodić je mnogim pevačima pomogao da se iznedre, a kako ističe, njegov najveći uspeh je Svetlana Ceca Ražnatović od koje je napravio regionalnu zvezdu.
„Ja imam kuću između Bara i Ulcinja, u to vreme sam bio uveliko na estradi, ptišao sam na odmor na pet dana i jedno veče sam sišao na plažu, tu je bila jedna kafanica. Pevao je jedan moj prijatelji koji je sada u Americi i pevala je jedna devojčici, lepa, mršava. Počela da peva nešto od Šemse, meni se to svidelo, ja popio dve tri loze i pitam gazdu odakle je ova mala, on kaže iz Niša. Ja pitam sa kim je došla, on kaže sa mamom i tatom, ja reko dovedi mi tatu ovde. Dolazi on i ja kažem da sam Mirko Kodić, a on mi kaže ‘jao znam, meni se noge odsekle kada ste ušli’. Ja mu kažem dobro, biće vam dobro, ja pitam kako se zove vaša ćerka, on kaže Svetlana, a mi je zovemo Ceca. Ja sam mu rekao da me pozove kada se završi sezona. Bio je septembar, ona je došla kod mene kući sa roditeljima, ja uzmem harmoniku, probamo par pesama i ja je pitam da li je spremna da snimimo nešto. Bila je hrabra iako je imala samo 16 godina, ja je odvedem u PGP RTS, a direktor kaže ‘Šta je Kodiću, pa nije ovo dečije obdanište’. U to vreme sam ja radio ploče sa velikim imenima i kažem mu da ako ona ne uspe, odbiju od mog honorara da pokrijemo troškove njene ploče. Pokojni Doca Ivanković i ja rešimo da joj napravimo ploču sa osam numera, četiri moje numere, četiti njegove. Napravimo ‘Cvetak zanovetak’, ‘Lepotan’, i tako dalje. Snimimo ploču i prijavimo je za festival Ilidža u Sarajevu gde je pobedila od strane glasova publika, sutradan izdamo ploču i najpopularnija pevačica postane Svetlana Ceca Veličković. Nikada me nije razočarala, osvetlala je moj obraz.“
Kodić je u emisiji „Ispovest“ otkrio i da je na početku njegove karijere bilo izuzetno teško napraviti ime.
„Bio sam dečak, seljačić iz Jasenova, selo kod Svilajnca, učio sam da sviram harmoniku u Požarevcu i došao sam sa 16 godina da snimim ploču sa dva kola. Ja sam to snimio za 15 minuta, a snimatelj Aca Radojčić je u jednoj izjavi rekao da sam ja fenomen zato što sam najbrže snimio jednu ploču u njegovoj karijeri. Mnogo sam vežbao tada, od 10 do 12 sati dnevno. Onda sam ušao među tigrove, ajkule u gradu Beogradu. To su bili moji prijatelji, Ljubiša Pavković, Branimir Đokić, mnogo njih, ali za vreme snimanja te ploče, u tih 15 minuta ulazi lik koga, kada sam video – noge su mi se odsekle. To je bio moj kum Boki Milošević, prišao mi i pita me ‘mali, kako se zoveš?’, ja kažem Mirko, kažem mu da sam sa Resave, a on me pita šta radim prekosutra, a ja kažem da vežbam. Tada me je pitao da li mogu da dođem prekosutra da sviram uživo u jednoj emisiji koja će ići pred dnevnik. Tada je postojao samo RTS 1 i RTS 2, a na televiziji se pojavljivao samo Tito i još neko eventualno. Od toga dana, posle te emisije, okreće mi se život. Onda sam otišao u vojsku, a kada sam se vratio bio sam kući dva dana i onda sam se preselio u Beograd. Spavao sam u Pošti u ulici Majke Jevrosime, tamo sam bio pet-šest meseci, išao sam na probe na RTV Beograd. Boki MIilošević mi je pomogao da se notalno opismenim, učio me je kako da se ponašam, kako da pričam sa voditeljima i eto, postao sam Mirko Kodić.“
