0
U aprilu 2023. godine pevačica Milena Ćeranić bila je gošća emisije "Ispovest", autora i voditelja Nemanje Vasiljevića, gde je iskreno govorila o svim usponima i padovima svoje karijere, ali i o ličnim izazovima kroz koje je prolazila van scene.
Milena Ćeranić je prošla kroz rijaliti, pevala sa Tropiko bendom, a danas stoji čvrsto iza svog identiteta i muzike. Otvoreno, direktno i bez zadrške – u intervjuu za emisiju „Ispovest„, Milena je govorila o estradi, pritiscima, veri i zašto se nikada nije prodala zarad popularnosti.
PROČITAJTE JOŠ:
Tada je nagovestila velike promene u svom profesionalnom životu, a danas, Milena je ponovo u žiži javnosti – ovoga puta zbog svog prvog albuma.
Šta ti porodica sada kaže nakon svega što se dogodilo u tvom životu i karijeri?
„Od porodice imam bezuslovnu podršku, to je recept da dete bude uspešno. Moja porodica je moja snaga i kada sam pravila gluposti nisu oni mene ugnjetavali, nego idemo dalje. Mama mi drobi pre nego što napravim neku glupost. Imam divnu porodicu i presrećna sam zbog toga, kada bih se opet rodila, volela bi da budemo porodica. Ja dođem iznervirana, besna, ljuta ali uvek sam imala podršku sa njihove strane.“
Da li te gnjavi i oko udaje, da li te pita kada će unuče?
„Više ne, odustali su. Sada mi mama kaže da hoće da me ženi ‘Mile sine, mi smo zaključili da to što je trebalo da se udaš, nisi se udala, pa ćemo sada da te ženimo’, ali ja se nedam. Ja na manje od prevelike ljubavi ne pristajem, jedino od čega sam imala strah je da se ne razvedem.“
Nisi se ni udala, a razmišljaš o razvodu?
„Danas je brak potpis, šta je to danas, malo se to obezvredilo. Danas brže uđeš u brak nego u vezu. Ovi klinci kako razmišljaju i spavaju jedni sa drugima, nemaju pojma da li su u vezi. Meni je i danas bitno da me neko osvoji. Ja se bezuslovno dajem i zato su me mnogo voleli.“
Šta si spremna da uradiš zbog ljubavi?
„Sve, bukvalno sve, samo da ne rušim svoje dostojanstvo i da ne prljam svoj obraz. Ponos nemam, ali dostojanstvo i obraz ne može niko da mi uzme, ne bih ni mami ni tati dala da mi uzmu, ali oni to ne bi nikada ni pipnuli, a ovako ako treba u rat – idemo u rat.“
Zašto onda puknu te veze ako se oboje dajete i toliko volite?
„Pitanje je da li se oboje dajemo, nije sve kako izgleda, dođe do nesklada. Ni za jednom vezom ne žalim, svaka mi je bila iskustvo više, jako se iznerviram kada se nekome od njih desi nešto ružno jer to prihvatam kao lični poraz jer to znači da ništa nisu naučili iz onoga što smo prošli.“
Da li su braća nekada morala da reaguju?
„Nisu, nije bilo potrebe. Ja sam u odnosu pravo žensko, zato se i zaljube. Ja pevačica, oni svi pristupe kao ‘ajde pevačica, međutim, ja sam privatno sve samo ne pevačica. Rođena sam za Holivud, da se oblačim onako – apa drapa, kao beskućnik, da sve na meni visi, da se ne šminkam, ali zato kosa i nokti moraju uvek da mi budu sređeni.“
Da li si takva bila i u detinjstvu?
„Mali Mile, volela sam da se igram sa puškama, bila sam mali kabadahija, ali sam bila i ujedno i dama jer sam bila džez balerina, išla sam na latino ples, hip hop, dramska sekcija, veronauka, hor. Volela sam mnogo sport.“
Kako si se odlučila da upišeš medicinsku školu?
„Upisala sam medicinsku, ali sam na kraju završila ekonomsku, jer nisam mogla da izdržim te prakse, treća i četvrta godina su samo praksa. Imala sam obaveze, pevanje i tako dalje i na kraju sam završila ekonomsku. Jako sam volela medicinu, a kada sam bila mala želela sam da budem ili hirurg ili psihijatar. Ja sam ekstrem u medicini, nema tu da ja budem nešto blago. Ili kardiovaskularni hirurg ili neka bolesnica. Neko sam ko prebrodi poraz stoički i iz poraza pravimo uspehe, a u medicini ne možeš da imaš uspehe jer kada izgubiš nekoga, ne svojom krivicom, nego zato što si uradio sve da ga spasiš, ali to je poraz i to ne bih podnela.“
To si shvatila tako mlada?
„Da, ja sam jako mlada shvatila i da jednog dana mame i tate neće biti, dosta sam zrelija bila od svoje generacije. Školu nisam volela iako je veoma bitna, ali nije me interesovalo to što radimo, nego su me više interesovale druge stvari. Ja i u medicini nisam volela to da učim, odmah sam želela da pređemo na hirurgiju – taj sam tip. Književnost sam jako volela, mrzelo me da čitam lektiru, ali sam zato čitala psihologiju.“
Da li si bila zavodnica u srednjoj školi?
„Nisam, jedna devojka je rekla ‘Jedva čekam da Ćeranićka izađe iz škole da budem najlepša’, a ja sebe nikada tako nisam shvatala jer sam uvek izgledala kao neko nedonošče. Moja faca se formirala tek kada sam imala 30 godina. Sa 22,23 godine sam bila kao dete u telu žene, kao da nisam imala dovoljno nacrtano lice za te godine, ali starenje je lepo – to je dobro. U školu sam išla obučena, nismo smeli da nosimo bretele i imamo nalakirane nokte jer idemo u medicinsku školu. Uvek sam pitala drugarice kako u 6 sati ujutru izvlače ajlajner, ja u 6 ujutru ne vidim ni belu mačku ispred sebe, ja ni dan-danas ne znam da izvučem liniju.“
Jedna si od retkih na estradi koja nije operisala ni grudi ni usta.
„Nisam protivnik, ali… Glavna rečenica moje bake Zorke je bila ‘Pitaće te starost gde ti je bila mladost’, to je ljudi živa istina. Toliko treba da radite na sebi kada ste mladi, jer sad već u ovim godinama zaboravljam, krenem da pošaljem poruku i ne znam kome sam htela. Brzo je vreme, krećeš da blokiraš, i kompjuteru treba restart, a ne čoveku.“
Da li se plašiš operacije grudi?
„Ne bojim se toga, imala sam želju kada sam bila klinka, ali majka mi je rekla da ako operišem grudi – zaboravim na kućni prag. Shvatiš da je bitno da imaš mudrog roditelja uz sebe, a posle 25. treba da razmišljaš o tome, žao je mi mladih devojaka koje se botoksiraju, izgledaju isto, nijedna nema autentičnost, mislim ima prirodnih, ali bitno je da se prvo pozabaviš duhom i mentalnim zdravljem. Ti kada imaš dovoljno samopouzdanja, onda se samo malo ulepšavaš. Jesam za to da sa 50 godina treba da se uradi neki fejs lifting ili tako nešto i da izgledaš mlađe 10 godine, ali meni ne treba to ni sa 60. Zar nije lepo da se vidi neka bora? Devojke pune celulita nemaju snage da podignu pet kila, kondicija im je precrtana, a one se operišu“.
Kako je izgledao dolazak u Beograd?
„Kada sam izašla iz kuće nisam imala pojma da postoje zli ljudi, kada si dete ne znaš to da prepoznaš. Kada sam došla u Beograd, ja sam se kroz rijaliti srela sa zlim ljudima i to je jedina stvar koju sam zamerila svojim roditeljima. Hvala im što su me napravili u dobrog čoveka. Mojim roditeljima se dešavalo da im drugi prave smicalice zato što su se puno voleli i zato što su bili kompatibilni i zato što su bili rado viđeni i dan-danas se drže za ruku i ti zavidni ljudi su pokušavali svakakvim pričama da ih unište.“
Oni nisu znali da ćeš ti jednog dana biti pevačica, pa te zato nisu naučili da se braniš od zlih ljudi.
„Ne, nije to, oni su to i mislili, ali mama je htela da se školujem za pevanje. Kada sam otišla na prvi čas solo pevanja kod profesora Voje Spasića iz Kragujevca, ja dolazim kod njega i on mene pita da li želim da se spremam za kafanu ili za solo pevanje, a ja njemu ‘Je l’ ja tebi ličim na kafansku pevačicu?’, ja u tom trenutku solista, pevam na liturgijama, vamo tamo i zbog toga imam zvonak glas jer sam na tim počecima radila sa velikim profesionalcima. Ja na kraju završih u kafani, od mog druga iz odeljenje tata je bio pevač i trebao im je neko samo da otpevuši jednu-dve pesme i tako sam ja počela. To je jedno selo Bare pored Kragujevca, to je kafić u sklopu benzinske pumpe, bila je sedeljka, klavir, pevač i ja sedimo na stolici i pevušimo, ali me je još tu sačekalo uslovljavanje. Od gazde sin se zaljubio u mene, pa je rekao da ako želim da nastavim da radim moram – ali ja sam nestala odatle i hvala im na tome zato što sam ja vrlo brzo napredovala, otišla sam sa drugim bendom i sa 19 godina sam se preselila u Beograd. Mama je tada doživela nervni slom. Nepravda, imam bunt i ne možeš da budeš okej, a da opstaneš tu. Relativno skoro sam mami rekla ‘Svaka čast i tebi i tati’, ja sam veliki car ali na putu da postanem ovako veliki car ne znam kako nisu pocrkali od mene. Žao mi je što nisam pravila još veće gluposti, vodila sam računa, imam braću, imam tatu, ne mogu da ih obrukam.“
Kada si došla u Beograd da li si imala nekoga ko te je povezivao da nekim klubovima, splavovima?
„Išla sam i mahala ovako sa dva prsta ‘Ja sam pevačica, ja sam pevačica, primetite me’, na sve sam ličila samo na pevačicu ne. Niko mi nije verovao da sam punoletna, drugo ja odem sa sestrom na svirku oni pitaju nju ‘Kada nastupate’, ja kažem ja sam pevačica, a ja u farmerkama, majica zatvorena, veselo biće. I oni su u fazonu ‘Šta ćeš ti ovde kad se nisi skinula’, verovatno je trebalaoda imam usta i grudi.“
Da li si mogla da živiš od pevanja u tom periodu, koliko si zarađivala?
„Malo ali u skladu sa godinama tada, skupljale su se pare za stan, sa sestrom sam gledala da li možemo da kupimo četvrtinu hleba, ili pola hleba, jednu paštetu, jedan jogurt, svega toga je bilo. Sledeći dan bude neki bakšiš, neki bolji angažman i kažem sestri – kupi se idemo u najbolji restoran, najskuplji restoran iz inata. Stvarno sam se trudila i baš sam uživala, što više trošim, više mi dolazi, ne znam da štedim.“
Sa Tropiko bendom si jedno vreme sarađivala?
„Ja njih mnogo volim, ne čujemo se često, ali ih mnogo volim. U jednom trenutku sam došla do toga da sam postala najtraženija anonimna pevačica, imala sam dobar angažman, bila sam leteća, nisam imala svoj bend nego sam radila kako me ko pozove. Radilo se na Kopaoniku u jednom lokalu, zove me gazda i kaže mi da će Tropiko bend raditi i da ja dođem. Četiri dana u nedelji se radilo, dogovorimo mi za dva meseca unapred, tada oni nisu bili poznati. Mi krenemo da radimo samo Kopaonik i oni mene pitaju da im budem pevačica, a dugo nisu imali pevačicu, jer muški bendovi nikad ne vole pevačicu u bendu jer pevačice uvek prave haos. Ja pristanem da radim sa njima i to za manji angažman nego što sam imala kao samostalna pevačica, ali to iskustvo i prelepo vreme koje sam provela sa njima ne može ništa da zameni. Naučila sam šta je gospodska svirka, lepota u poslu, šta je davanje na sceni, na bini i kada sam izašla iz benda jako mi je bilo žao ali sam odmah iz benda otišla u ‘Zvezde Granda’.“
Da li se dešavalo da te brane od nekoga?
„Bila sam zaštićena kao beli medved, niko nije mogao da mi priđe. Sećam se da je na jednoj svadbi bila anegdota gde sam htela čovaka da udavim, ne volim starije ljude koji mi se nabacuju, matori perveznjak. Ja se sklanjam sve vreme, on meni prilazi, vidim da je popio i u jednom trenutku on dođe i meni kaže ‘Sad ću da te silujem’, ja sam ga uhvatila za kravatu, to su stotinke u pitanju, ja sam ga uhvatila i rekla ‘Ako se ne skloniš ove senku od mene sve ću ti počupati, mrš’, mislim da se on otreznio u sekundi. U tom trenutku Sale je došao do mene i pitao šta je bilo, ja kažem ništa. Ja kada sam na poslu ja imam moć da se odmah prešaltam na ozbiljno, ljudi nisu zaslužili da trpe moju nervozu, ja se bavim poslom zabavnog karaktera i ne treba da mračim ljude ali ako me iznervira neko – Bože sačuvaj. Zeznuto je kada se muškarci mešaju jer onda obično dođe do tuče.“
Da li si u „Zvezde Granda“ ušla da bi stekla popularnosti?
„Pa da, rekli su mi kao počinješ da pevaš, moraš malo, ja reko šta bre moram. A ja gradsko dete, oči na vrh glave, ja oslobodilac Kragujevca u to vreme i neko mi kaže ‘Znaš moraš’, pa šta moram, ne moram ništa, ako ljubavim sa nekim ko je iz ličnog zadovoljstva jer ja tako hoću, a ne zato što moram. Ja ne volim da mešam taj deo.“
Po čemu pamtiš „Zvezde Granda“?
„Kada je trebalo da počnu da se snimaju Zvezde Granda, to je bio trenutak kada sam razmišljala da prestanem da pevam, to leto je bilo puno nepravde, trebala sam da pevam sa nekim bendom ali sam dobila otkaz dva puta jer su bile neke pevačice koje su bile mnogo fine dame i dobile su moj posao zato što ja nisam htela da šetam od stola do stola. Ja ne idem i ne radim taj princip, ne volim i neću. Oni pristanu, pa misle da će me pare povući, ali za to nema para, i zato i nemam milione, imala bih i zgrade sada da sam pristajala da radim za bakišiš. Ja nema želudac za to, ne znaš da li će neko slučajno da te pipne, a ne volim to. I onda su me zvali iz Granda i rekli da sam ušla u eliminacioni deo i kada sam otišla na drugu audiciju, bila sam na moru – radila, rekli su mi da dođem u Beograd, da platim avionsku kartu, a tada se radilo za mnogo manje para nego sada i na kraju ja dođem na tu audiciju. Smatrala sam da vokalno nisam bila dovoljno dobra za projekat kao što su Zvezde Granda, ja sam prva koja je prošla na tu vrckavosti i harizmu. Kada treba negde za džabe da se radi, ja reko nisam tu, a oni kao pa hajde trebaće nam. Neke stvari koje nisu bile u ugovoru nisam radila, umela sam da se pobunim za stvari koje neću, ako mi se i pesma neka ne snima. Prvo na šta sam pristala je bilo učestvovanje na Grandovom festivalu sa Nemanjom Stevanovićem, kao nije bilo mesta da posebno učestvujemo i ja kažem da neću, odričem se svog učestvovanja, neka ide on, imala sam posla i bez toga – tada sam rekla direktoru da ne želim da mešam ljubavno i poslovno. Međutim poslali su nas na festival i onda je sinula ideja da idemo na ‘Farmu’.“
U toj sezoni „Farme“ je bila Zorica Brunclik, Maja Odžaklijevska, sa njom si imala veliku svađu?
„Meni su zamerili što sam joj rekla da je đubre, kod mene nema ono ko tebe kamenom ti njega hlebom, ja uzvraćam odmah. Ja sam vaspitana, ali ako me maltretiraš ja ću ti 6 puta uzvratiti. Dugo nisam mogla da pričam o tome, nisam bila spremna na to zlo. Tako sam ukapirala koliko su ljudi bili spremni na sve, izašla sam sa 43 kilograma, najviše me povredila ta izdala prijatelja i ljudi koji su me na neki način iznedrili.“
Kako sada gledaš na ceo taj period?
„Mislim da je jedina osoba kojoj su mediji odmogli bila ja. Nisu mi davali pravo da kažem ono što ja hoću, nego samo ono što oni hoće. Jahali su mi po grbači ozbiljno dugo, ali tu sam gde jesam i sad mogu da kažem sve što hoću.“
Da li si nekada probala zabranjeno voće?
„Jagoda u zimsko doba? Probala sam, da, to je onaj naslov ‘Volela sam zauzetog muškarca’. Malo mi je muka od toga što kažu sram je bilo, ali ja nikoga nisam ubila, ništa kriva nisam, žene i momci čuvajte to što imate kod kuće i negujte svoje bračne drugove, ako ste prestali da volite pokušajte opet da ih volite, razvedite se, tako se trpe ljudi i zbog toga prave glupost – najlakše je da se raziđeš, sedite i razgovarajte. Ako ne ide raziđite se, što da upropašćavate jedni druge, tereta inat neki, a nesrećni oboje katastrofa, svega sam se naslušala i nagledala. Poenta je što nisu nesrećni samo oni, nego svi oko njih, fuj.“
Da li postoje pare za koje bi sada ušla u rijaliti?
„Ne, smatram da sa 10 prstiju mogu da uradim mnoge stvari, a ne da uđem u rijaliti. Ni tada nije bila potreba, ali morala sam da ispoštujem neke stvari.“