0
Jedna od najpopularnijih emisija u Evropi uskoro dobija svoju domaću verziju - „Keš ili treš“ stiže na TV Nova. Gledaoci će imati priliku da saznaju kolika je stvarna vrednost starih, porodičnih predmeta koji se godinama čuvaju na tavanima, u podrumima ili zaboravljenim kutijama.
U emisiji koja kombinuje zabavu, edukaciju i tople ljudske priče, učesnici donose predmete za koje se nadaju da kriju skrivenu vrednost, a stručnjak procenjuje njihovu istoriju, retkost i najvažnije – tržišnu cenu. Ukoliko se ispostavi da je reč o dragocenosti, vlasnici imaju šansu da predmet prodaju kolekcionarima, i to za ozbiljan keš.
PROČITAJTE JOŠ:
Voditeljsku ulogu u emisiji preuzima Tijana Živanović, istoričarka umetnosti koja je svoj profesionalni put preusmerila ka dizajnu i restauraciji nameštaja. U okviru svog kreativnog studija Imaginarium Concept u Beogradu, godinama se bavi transformacijom starog i zaboravljenog nameštaja u unikatna umetnička dela. Njeni radovi poznati su po smelim bojama, neobičnim materijalima i emocionalnoj vrednosti koju nose.
Znamo vas kao istoričarku umetnosti i dizajnerku nameštaja, a sada prvi put stajete pred kamere kao voditeljka – koliko je ovo veliki izazov za vas?
Izazov – i jeste i nije. Nije jer sam se za to spremala 15 godina na neki način, imala sam puno intervjua, ugostila mnogo tv ekipa u svojoj radnji, ali i bila gost u raznim tv studijima, pa sam sa kamerom „na ti“. A opet, jeste izazov jer sam prvi put u ulozi voditelja, domaćina emisije, i taj posao iziskuje mnogo vremena, energije, pripreme… Videćemo najpre da li imam kondicije za ovu vrstu
posla.
Šta vas je privuklo da prihvatite ovu ulogu i kako ste doživeli svoj ulazak u televizijski svet?
Pristala sam jer sam u tome videla priliku da se zabavim, što je meni veoma važno. Ovo zaista doživljavam kao novu igru koju polako otkrivam i iz dana u dan se osećam sve sigurnije u njoj. Ujedno, kroz ovaj angažman mi se pruža prilika da upoznam nove ljudi koji su potencijalno zanimljivi za moj posao, da kroz njih osvežim ponudu i otkrijem neke predmete kojima se ranije nisam u toj meri bavila, pa samim tim i povećam asortiman onoga što nudim.
Vaša karijera obuhvata različite kreativne i stručne oblasti, od proučavanja umetnosti, preko restauracije, do dizajna. Kako je tekao taj put i da li ste u nekom trenutku naslutili da će vas dovesti upravo do ovakvog televizijskog formata?
Nakon završetka studija istorije umetnosti, dugo sam se tražila. Ništa mi se nije nametalo kao ono baš skrojeno za mene i što bih sa uživanjem radila, a drugačije nije dolazilo u obzir. Radeći na svom starom, stilskom nameštaju, otkrila sam tu ljubav i neprestano sam razmišljala kako bih ja to mogla da pretočim u svoje zanimanje. Nisam gotovo ništa znala o tapetariji, stolariji, bojama, materijalima, ali sam bila jako zainteresovana i spremna da učim, da pitam, pomognem, mnogo vremena provedem u radionici… I malo po malo, od izložbenog prostora u vidu gepeka, odakle sam vadila i pokazivala materijale i manje predmete nameštaja klijentima, stigla sam do prelepe radnje koja je, kako posetioci kažu, jedna od najlepših u gradu, a svakako najmaštovitija i najbajkovitija. Zaista nisam mogla ni da sanjam da ću biti pozvana da vodim emisiju. Srećom, format je takav da se, na neki način, tiče onoga što ja radim svakodnevno – pričam sa ljudima koji žele da prodaju ili preurede neki dragi predmet.
Kako biste sebe opisali – kao umetnicu, dizajnerku, restauratorku ili sada i kao TV lice?
Nikako kao tv lice, a od svega prethodno ponuđenog – sve pomalo, mada sam po najviše dizajnerka koja, uz veliku pomoć majstora, uspeva da realizuje svoje zamisli u domenu redizajna starih stilskih komada nameštaja.
Kako biste publici opisali emisiju „Keš ili treš“, šta gledaoci mogu da očekuju od ovog formata?
„Keš ili treš“ je savršen miks zabave i edukacije. Suštinsko uzbuđenje u emisiji leži u nepredvidivosti vrednosti predmeta. Svaki predmet koji ljudi donesu ima neku emotivnu priču, pa onda vidimo stručnu procenu predmeta, pa onda i dramu licitiranja ako se ispostavi da je predmet vredan. Svaki predmet donet na set mogao bi se ispostaviti kao zaboravljeno blago ili samo sentimentalna
uspomena, tako da imamo neočekivane obrte na svakom koraku. Kod malo starije publike emisija će probuditi nostalgiju, a kod mlađe, nadam se, interesovanje za predmete koje nisu imali prilike nikada da vide. Očekujte vrlo dinamičan šou, emotivan, pun iznenađenja, radosti, ali i razočarenja.
Emisija je popularna širom sveta – šta mislite, zbog čega ljudi toliko vole da je gledaju?
Mislim da su ključne priče koje ti predmeti nose. Svaka stvar ima svoju emociju, neko je nasledio sat od dede, neko čuva porcelansku šolju iz detinjstva, prabakin kofer u koji se spakovala kada se udala. Kada takvi predmeti dođu u studio, oni postaju okidači uspomena kod svih nas. Emisija je osvojila publiku u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Francuskoj i drugim zemljama, i srećna sam što će sada i gledaoci u Srbiji moći da uživaju u ovako dinamičnom, svetski popularnom formatu, kakav trenutno nemamo ni na jednoj domaćoj televiziji.
Koliko će u emisiji biti reči o istorijskoj i umetničkoj vrednosti predmeta, a koliko o njihovoj materijalnoj ceni?
Svakako da ćemo se osvrnuti na vrednost predmeta na tržištu, reći nešto interesantno od istorijskih činjenica, podvući umetnički značaj kada ga ima, ali ono što je ključno je da će to biti jedno emotivno putovanje jer ćemo gledati stvari koje su nas okruživale dok smo odrastali. Ovo je emisija o sećanjima, identitetu i malim životnim pričama koje nas povezuju.
Da li mislite da ovakvi sadržaji mogu promeniti način na koji gledamo „stare stvari“ i koliko je važno očuvanje zanatstva i kulturne baštine?
Ja sam, najviše kroz društvene mreže, prepoznata po tome sto se zalažem za očuvanje zanatstva i stalno forsiram ručni rad, kroz podsećanje na njegovu vrednost u odnosu na masovnu produkciju. Važno je raditi rukama i vrednovati nečiji ručni rad jer se ne radi samo o pukom očuvanju zanata već i o očuvanju identiteta i kulture. Zato je ovaj format emisije predivan, inspiriše nas da zavirimo u sopstveno nasleđe jer tu leži naša kulturna baština.
Kako reagujete kada vidite da ljudi olako bacaju predmete koji možda imaju istorijsku ili umetničku vrednost?
Iskreno, nisam pristalica toga da robujemo starim stvarima samo zato što su stare ili vredne. Vredne svakako ne treba bacati jer će se, na kraju krajeva, za njih lako naći kupac. Ali ono što je zaista porodično vredno i nosi emociju, smatram da treba sačuvati, a da neki ljudi olako odbacuju deo sopstvene priče i sećanja. Predmeti sami po sebi nisu svetinja, ali ako nose uspomenu, istorijsku ili umetničku vrednost, onda je šteta ne pružiti im novi život.
Šta biste poručili gledaocima pred premijeru – zašto ne bi trebalo da propuste „Keš ili treš“?
Zbog priča, uspomena, emocija, starih dana kojih se sa nostalgijom sećamo. Zbog zabave, edukacije, razbibrige, ali i napetih aukcija u epizodama, zbog neizvesnosti hoće li se predmet prodati ili neće, ili će vlasnik možda na kraju ipak odustati od prodaje.
Imate li neki savet za one koji kod kuće čuvaju „neke stare stvari”, a nisu sigurni da li u njima leži keš ili treš?
Moj savet je da ne žure da ih bace, da ih pogledaju pažljivije, raspitaju se, odnesu ih na procenu ili još bolje, donesu kod nas u emisiju da čuju šta kaže nas procenitelj. Ono što nam deluje bezvredno može imati istorijsku, umetničku i monetarnu vrednost. A često je najveća vrednost upravo u emociji i priči koju predmet nosi.
Zašto biste pozvali ljude da se prijave i donesu svoje predmete u emisiju?
Zato što vaš predmet u našoj emisiji dobija punu pažnju i šansu da pronađe svog novog vlasnika. Potrebno je samo da se prijavite putem Vibera ili WhatsAppa-a na broj telefona 0698433766. Možda vaš predmet krije vrednost koju niste ni slutili!
