0
Folk zvezda Lepa Brena preksinoć je održala nastup u Beogradu povodom 10. rođendana kluba "Kasina". Iako je pre nekoliko meseci pevala u srpskoj prestonici, pevačica je ponovo stala pred beogradsku publiku i priredila svoj neprevaziđeni performans. Tokom pandemije koronavirusa, Brena je sa porodicom i prijateljima putovala po svetu, iako u sebi nije imala mira i često je postavljala pitanja "Kada ćemo ponovo normalno živeti".
U intervjuu za „Novu“, Brena otkriva da je uznemirena zbog rusko-ukrajinske krize jer se ratova najviše plaši. Takođe je ispričala da teško preživljava takve stvari, ali se nada da će se sve dovesti u red jer je za mir u svetu. Pored toga, ona se dotakla i nasilja nad žena, koncerata, a prisetila se i perioda kada je „harala“ Jugoslavijom sa Slatkim grehom.
– Fenomenalno se osećam. Posle toliko vremena koliko sam provela zatvorena s neznanjem šta ćemo i da li ćemo nešto raditi, drago mi je da se ponovo druži sa beogradskom publikom. Poželela sam se ljudi, ali i medija, tako da smo ponovo na onim utabanim putevima na koja smo navikli.
PROČITAJTE JOŠ
Ovaj beogradski nastup je drugi po redu u razmaku od nekoliko meseci, pa da li planirate jedan veliki koncert u srpskoj prestonici?
– Pa naravno da planiramo, ali ovo su nekakvi izuzeci kada se družimo u nekim manjim prostorima. Iskreno verujem da svi veliki profesionalci vole velike konerte, a s drudge strane nam i prijaju intimnije atmosfere. Kada radimo u klubovima nekako se osećamo mnogo mlađe pošto mi ne izlazimo posle ponoći, pa nam te situacije dođu kao fantastičan izlazak. Isto tako, prija da osetimo ponovo tu blizinu sa ljudima i što ne moramo da pevamo po određenom programu. Mnogo je opuštenije, svakako.
Posle toliko održanih koncerata, da li i dalje imate tremu pred nastup?
– Nemam. Ne bih mogla da kažem da je to trema. Mi smo profesionalci i navikli smo se psihički i fizički, uvek smo u top formi. Trema ne sme da postoji, već samo želja da napravimo dobru atmosferu i da se dobro osećamo. Lično mislim da su pevanje, zabava, druženja kao neka velika žurka i neki vid psihoterapije.
Ko bi bio Vaš muzički psihoterapeut?
– Izgledam sam ja sama sebi psihoterapeut (smeh).
Imate li pred nastup neki poseban zahtev budući da pripadnici estrade vole da budu raskalašni pa svašta zanovetaju – od skupih hotela do hrane, pića…?
– Iskreno rečeno, volim da dođem uvek sat, dva kompletno spremna, od šminke, garderobe i posedim malo sa ljudima sa kojima nisam imala priliku u protekle dve godine da radim. Volim da se ispričam, popijemo neko piće. Toliko godina radim sa njima i postali smo kao porodica. To je jedini moj ritual i zahtev koji je važan i bitan. Takođe, pre početka volim da nema velike gužve, da se ne viče i ne pravi panika i da uradimo sve u dobrom duševnom miru. Čuvate se ceo dan da ne potrošite tu svoju dobru energiju i kondiciju.
PROČITAJTE JOŠ
Koliko se današnja gostovanja razlikuju u odnosu na ona pre dvadesetak, tridesetak godina?
– Ha, ha, ha… Mnogi od vas se tada nisu ni rodili. Od 1982. godine do 1991. godine „Slatki greh“ i ja smo imali dva koncerta dnevno. Te godine su bile naporne za rad. Međutim, tada je bila velika želja i ambicija da nešto stvorite, napravite, radite dobre albume i koncerte. Baviti se ovim poslom je jedan veliki blagoslov i taj glas treba čuvati negovati. Na sve to, morate biti u dobroj fizičkoj kondiciji. Pravi profesionalci u muzici se spremaju baš kao i sportisti. Neke pesme zahtevaju akciju gde morate da igrate, a srce lupa 200 na sat. Treba zadržati dah, a i vokal. Suština je da je veoma teško. Uglavnom, pre se mnogo više radilo. Koncerti takve vrste posle 1991. godine više nisu postojali zbog raznih situacija. Ali, kada se region sredio i ušao u društveno ekonomske političke tokove, tako smo se i mi pevači vraćali na scenu.
Kako komentarišete napad Rusije na Ukrajinu i ratno stanje?
– Iskreno da vam kažem, znam da mnogi pevači hoće da pokažu svoju informisanost, ali lično mi mnogo teško pada bilo kakva politička ili ratna uzburka. Zašto? Zato što smo mi na Balkanu to doživljavali nekoliko puta i sigurno da nas sve to pogađa i unemirava. Bilo kakva ratna tematika utiče na ekonomiju, cenu gasa, cenu nafte, na naše živote, migracije ljudi… Kada se tako nešto desi, posle toga se dešava, kao što sam rekla, političkih, ekonomskih i teških migracija. Zahvaljujući televiziji i internetu svi znamo šta se dešava.
Verovatno ste ispratili da je jedna studentkinja u svom radu na FDU istakla nasilje nad ženama u domaćim pesmama, pa se na toj njenoj listi pojavila i Vaša numera „Robinja“?
– Nisam to videla.
Da li Vi mislite da tekstovi pesama mogu da podstiču na nasilje?
– To je jedna metafora vezana za ljubav. Sve moje pesme su vesele ili posvećene ljubavi. U vreme kada je nastala „Robinja“ nije imala tu konotaciju. Međutim, u današnje vreme kada su žene postale malo slobodnije gde pričaju o nasilju koje su doživljavale, je jedan talas koji je krenuo u svetu, i konačno se desio i kod nas. Ja sam osoba koja baš pomno prati celu tu svetsku priču, pogotovo za devojke kod nas. Lično bih volela kada bi se ovo društvo pozabavilo zakonskim sankcijama koje su protiv zlostavljanja žena, dece, pedofilije i svega ovoga što se dešava oko nestajanja ljudi i silnih beba o kojima se piše i dan-danas. Svaka javna ličnost, majka, čovek, otac, baka, deka bi trebalo da damo podršku i snagu ovoj našoj ženskoj populaciji i da država to shvati na jedan mnogo ozbiljniji način, da se uvedu ozbiljne zakonske kazne jer sve što država uzme u ruke i kad hoće da reši, ona to reši. Ukoliko se budu javljali ljudi koji su doživljavali neku vrstu zlostavljanja, psihičkog ili fizičkog, svi mi treba da podržimo i pomognemo. Mislim da ne postoji žena koja nije zlostavljana na bilo kakav način, samo što je uvek bilo vreme da vas je sramota da o tome pričate i strah zato što javnost osuđuje zašto to niste rekli pre 30 godina. Pa pre 30 godina nismo imali tu petlju i podršku javnosti.
BONUS VIDEO: Nastup Dragane Mirković na Jahorini
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
