„Pojam alternative više gotovo i ne postoji. Ne vidim nikakav mladenački zanos prema promenama i bunt uz koji smo mi odrastali - Nirvana, Sonic Youth, Rage Against The Machine... Protiv mašine se gotovo niko ne buni, to jednostavno nije jezik novih generacija“, priča u intervjuu za Nova.rs Ida Prester, koja je nedavno objavila novi singl pod nazivom "Sad".
PROČITAJTE JOŠ
Multitalentovana kantautorka, Ida Prester, upravo je objavila novi singl pod nazivom „Sad“. Njen dosadašnji rad je zadivljujuć i svrstava je među nekolicinu izvođača koje publika prepoznaje širom regiona, iako je njeno stvaralaštvo daleko od estradnih tokova ili senzacionalističkih brljotina.
U krakom susretu sa Idom smo pričali o pesmama, rokenrolu, novim generacijama, sazrevanju i tome kako preživeti – sada i ovde.
Prosto upada u oči svedenost u naslovima tvojih poslednjih singlova: „Minuta“, „Luda“, „Kvar“, „Sad“… Da li je to slučajno ili je u pitanju možda koncept?
– Pa da, i „Šansa“ i „Dodir“, sve je jedna reč. U pravu si (smeh). Uopšte nisam o tome razmišljala, ali vidim da spontano postaje koncept. Volim te kratke, jednostavne, jake nazive. Ne treba previše reči da se ostavi neka poruka.
Kada već pominjem termin „koncept“, da li si ljubitelj takvog umetničkog izraza?
– Zanimljive su to forme – muzički albumi na kojima sve pesme prate unapred određenu ideju. Poruku možeš shvatiti jedino ako ih posmatraš kao celinu. U krajnjem slučaju, to mi samo po sebi ne znači puno, jer ako su pesme loše, nikakav koncept ih neće spasiti. Lično nemam živaca i vremena za takvo uredno planiranje. Sasvim sam drugi tip. Kod mene je sve podređeno nekoj trenutnoj inspiraciji. Jedan dan je to neostvaren ljubavni odnos, drugi dan teskoba, treći dan seksualnost u doba korone. Koncepti su interesantni, ali za moj rad malo ograničavajući.
Ti si se do sada ostvarila na mnogim medijskim poljima, ali si se u muzici, čini mi se, najduže zadržala. Šta te muzici toliko privlači?
– To je zavisnost, kao za cigaretama. Već dvadeset godina neprestano smišljam pesme, zapisujem stihove kad god stignem, pevam melodije u telefon… Ne mogu da zamislim život bez toga. Dok radim i izvodim muziku, odlutam u neki izmišljeni svet. To mi je savršena terapija. Svaki spot, svaki nastup je paralelna stvarnost. Taj beg mi pomaže da se lakše nosim sa realnosti koja je u mnogim segmentima problematična. I vidim da to ljudima puno znači, da se u tome pronalaze, pišu mi o tome. Ta muzika ih dirne na neki način. Divno je biti u životu toliko ljudi, pomoći im da se lakše nose s nekim problemima, izmamiti im osmeh na lice. Što se mene tiče, nisam našla ništa smislenije u životu.
Ko su tvoji muzički i medijski heroji sa ovih prostora?
– Svakako Milan Mladenović, uz koga sam odrasla. Zatim Vlada Divljan s tom svojom posebnom toplinom i finoćom. Kao mala veoma sam volela i Zanu Nimani. Odrastanjem sam gubila taj pristup prema herojima. Danas su mi svi muzičari kolege i prijatelji, a za heroje ipak treba neka distanca (smeh). Puno respekta imam i prema ljudima koji su čarobnjaci sa rečima, koji fantastično prenesu emociju u kratkim formama. Veliki sam fan Milene Marković i njene poezije, ali i Vladimira Skočajića Skoče. On još nije objavio nijedno svoje izdanje, ali svaki njegov status na Fejsbuku je malo remek-delo.
Reci mi kako bi u nekoliko rečenica opisala globalnu scenu u poslednjih deset godina? U kojim njenim segmentima i žanrovima se pronalaziš?
– U muzičkom svetu je očito trend elektronske/ plesne muzike. Rokenrol je ostao u tragovima. Pojam alternative više gotovo i ne postoji, ne vidim nikakav mladenački zanos prema promenama i bunt uz koji smo mi odrastali – Nirvana, Sonic Youth, Rage Against The Machine… Protiv mašine se gotovo niko ne buni. To jednostavno nije jezik novih generacija. S druge strane, na svetskoj sceni je beskonačno puno malih indie pop izvođača. Danas je lakše doći do njih nego ikad pre. U tome uživam. Predivna muzika nastaje svuda. Nadam se nekim novim buntovnicima. Mislim da nije zdrav svet u kom mlađe generacije ne traže način da ga rasture i poprave na razne načine, pa tako i kroz muziku i umetnost generalno.
View this post on Instagram
Da li je „modla“ u koju si trenutno spakovala svoju muziku i svoj imidž najprikladnija tvom senzibilitetu?
– Moguće je. Ali to se menja od faze do faze. Trenutno mi je u muzici važan izmišljeni svet, paralelna stvarnost u kojoj živi ta neobična, luckasta žena, odevena u čudne kostime i polomljena u nemogućim pozama. Tako vidim sebe. U tome ima dosta simbolike i posla za psihologa svakako (smeh).
Novi singl se zove „Sad“ i on je refleksija globalnog stanja. I, šta sad da činimo?
– Nemamo šta drugo nego da se fokusiramo na sebe. Ništa drugo ne možemo sami promeniti osim svog stava o životu. Vreme je najvredniji resurs, a nemamo ga beskonačno. I u najcrnja vremena ljudi pronalaze razloge za smeh, ljubav, dodir. Okružite se takvim ljudima.
View this post on Instagram
Tvoju karijeru možemo sagledavati kroz nekoliko celina / bendova / muzičara sa kojima si radila. U ovom solo odeljku sve je na mestu samo još nedostaje krešendo…
– O bože, šta bi to bilo? Duet sa Zdravkom Čolićem? Nastup na Evroviziji? Ne razumem se ja u te poslovne planove, radim kako mi instinkt kaže. Mislim da je jaka pesma dovoljan krešendo pa neka dopre do koga treba. Lagano i prirodno. Nemam većih ambicija od toga.
Sa kojim svetskim izvođačem bi volela da sarađuješ u stvaralačkom i interpretatorskom smislu?
– Ima puno muzičara kojima sam fascinirana. Roisin Murphy svakako, Grace Jones, Robyn, Royksopp, Moderat, Jan Blomqvist… Ali ne bih se nikad gurala za saradnju sa njima. Neka mi ostanu nedodirljivi. Imam svoj stil i svoje autorske pesme, jako mi je važno da prenesem svoju intimnu poruku. Za sada ne osećam potrebu da to delim sa bilo kim.
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare