Pevač razočaran kolegama nakon smrti Saše Popovića: "Oni koji su trebali da drže njegovu sliku na zidu, ni na groblje nisu došli"

Uz porodicu Saše Popovića sve vreme bio je i pevač Dejan Ćirković Ćira, inače njihov kum, koji ne krije da je razočarana kolegama koji su brzo zaboravili na Sašu.

"Proletelo mi je tih 40 dana. Sada su na groblje došli prijatelji, ali mnogi za koje smo očekivali da će biti tad sa nama nisu bili. Ne ulazim u razloge zašto nisu došli, to je njihova stvar i njihova čast. Jako mi je i žao i krivo što dosta njih, prijatelja, kojima je i pomogao i zadužio ih, nisu bili tada na groblju kada, kako se kaže, Sašina duša ide u raj, gde je i zaslužio za života."

"Od njegove smrti oglašavali su se razni ljudi, razne "zvezde". I na komemoraciji, kada sam došao sa Sašinom porodicom, video sam da ljudi koji rade u Sava centru zovu te "zvezde" da uđu u salu, neke od njih i po desetak puta. Deo njih je stajao u holu i čekao da im priđu mediji da bi dali izjavu. Ne kažem svi. Neki su znali zašto su došli, pa su na putu do sale zastali i dali izjave, ali bilo je i pozera. Ne može izjave o njemu da daje neko ko nije jednu kiflu pojeo sa njim. Tako da sam tu primetio da je na komemoraciju 50 odsto ljudi došlo samo da bi se slikalo, da budu viđeni. Pa, tokom komemoracije slučajno se okrenem i vidim da neki pričaju, smeju se... Od tog prvog dana video sam kako stvari funkcionišu, do ovih 40, kada, kao što ste i sami videli, skoro niko sa estrade se nije pojavio. Da ne pominjem nedolazak članova žirija "Zvezde Granda"."

On dodaje da ga je najviše pogodilo što određeni članovi žirija "Zvezda Granda" nisu bili uz njegovu porodicu na pomenu.

"Ne znam, ne mogu da osuđujem ljude. Možda nisu imali vremena. Saša je birao te članove žirija, ako nije zaslužio da dođu na 40 dana, da ga ispoštuju, onda neka ide na moju dušu. Moglo je jedno, dvoje da bude sprečeno iz raznih razloga, ali baš svi... Komentarisali smo to posle parastosa. Možda će neke kolege da mi zamere, ali ne mogu da lažem i krijem šta mislim. Sto puta sam sa Sašom pričao, i u Beogradu, i u Opatiji, kad smo bili na odmorima, koliko nekom znači da bude u žiriju. Bilo je onih koji su bili zaboravljeni, pa kad se pojave u žiriju "Zvezda Granda", dobiju na popualrnosti i na ceni, krenu i koncerti, šta sve ne.... Rekao sam mu iks puta, svako od njih treba da uzme njegovu sliku i da je zakači na zid pored ikone i da mu se zahvali. Međutim, ti koji treba, po mom mišljenju, da mu drže uramljenu sliku na zidu, ni na groblje nisu došli."

Kako dodaje, u kuću porodice Popović sve i dalje podseća na Saleta.

"Jako je teško. Kada sam u toj kući, znam gde je Sale voleo da sedi, imali smo neke naše rutine. Sve me podseća na njega. Svakog momenta čekam da ga vidim kako silazi sa sprata niz stepenice, ali, nažalost, to se više nikad neće desiti. On je 6. juna saznao za bolest, a već 1. marta ga nije bilo. Što se tiče Suzane, kako može žena koji izgubi životnog partnera da se oseća i ponaša. Kad smo sa njom mi, pa njeni prijatelji iz Beča, još neki ljudi, bude to nekako. Ja se uvek pitam kako je njoj kad svi mi odemo našim kućama i kad ostane sama sa ćerkom Aleksandrom u toj kući. Samo njena duša zna kako joj je kad ustane sama, pije kafu sama, sve sama, bez njega", rekao je za Kurir i dodao:

"Pravi prijatelji su i na parastosu bili na groblju uz Suzanu. Sigurno neko nije mogao da dođe iz opravdanih razloga, to stoji. Posle Saletove smrti čuo sam se dosta puta sa Suzanom, i rekla mi je da se dosta ljudi povuklo. Tužno je što se u današnje vreme manje-više sve svodi na korist. Ja sam se sa njim družio iz čistog prijateljstva, ljubavi, poštovanja. Da sam ga iskoristio, danas bi sigurno bio jedna od većih zvezda u Srbiji, ako ne i šire, ali to me nije interesovalo. Bilo mi je bitno samo prijateljstvo. Oni koji su bili u njegovom okruženju iz koristi, oni se više ne javljaju. Na 40 dana su od pevača bili samo Keba, Tamara Milutinović, Dragica Zlatić i Sloba Đurković, Endži Mavrić. Ako nekog nisam video, neka mi oprosti."

Na kraju, on se dotakao i priče o prodaji vile na Bežanijskoj Kosi.

"Koliko znam, to nije istina jer se nismo dotakli te teme, niti je Suzana bilo šta rekla u vezi s tim. Pošto je Sale voleo automobile, imao ih je dosta, a Suzani ne trebaju, stoje tu, njih će da proda. On je uživao u tim kolima. Suza i ja smo mu često govorili, zapravo pitali ga, šta će mu kad ih ima puno, govorio je: "Ja to volim, i pustite me da živim, ko zna koliko ću da živim.""