Da bi ruskoj carici Katarini Velikoj koja je obilazila južne delove Rusije 1787. godine pokazao kako napreduje oblast kojom gospodari, ruski knez Gregorije Aleksandrovič Potemkin naredio je postavljanje kulisa koje su, izdaleka, ličile na lepo opremljene kuće.
Čak je, da bi fascinirao caricu, idući korak ispred nje, u svako mesto koje bi ona posećivala, dovodio istu grupu „meštana“ sa zadatkom da joj oduševljeno kliču.
Pored kulisa lažnih kuća i drugih objekata postavljanih duž puta kojim se carica kretala knez je, da bi dočarao privredni razvoj, gomilao stada stoke i vreće sa peskom koje su služile kao zamena za nepožnjevenu pšenicu.
Danas pod izrazom Potemkinova sela, pored lažnih obećanja vlastodržaca, podrazumevamo trošenje novca za izgradnju objekata koji često nemaju nikakve veze sa realnim potrebama građana, već više služe za sumnjivo trošenje novca i stvaranje slike o blagodetima života pod autoritarnom vlašću.
Svaka sličnost sa današnjim vremenom, u kome se ljudi prisiljavaju da odlaze na skupove vlasti, namerno je slučajna.