Haos u SAD i Meksiku se ne smiruje - da li je ugroženo održavanje Svetskog prvenstva

Taj događaj je pokrenuo lavinu nasilja: blokade puteva, paljenje vozila i autobusa, sukobi sa Nacionalnom gardom i desetine mrtvih, uglavnom u Jaliscu gde se nalazi Guadalajara, jedan od gradova domaćina mečeva.

Karteli poput CJNG obično ne ciljaju turiste direktno jer bi to izazvalo još jaču reakciju vlasti i ugrozilo njihov biznis, ali haos može da poremeti saobraćaj, svakodnevni život i logistiku oko stadiona.

Meksička predsednica Klaudija Šejnbaum je brzo izašla sa uveravanjem da nema rizika za posetioce prvenstva i da su „sve garancije bezbednosti date“, dok je FIFA predsednik Đovani Infantino izrazio „potpuno poverenje“ u meksičke organizatore.

Vlasti su već pojačale prisustvo vojske i garde u ključnim zonama, a situacija se polako smiruje, iako analitičari upozoravaju da bi borba za prevlast unutar kartela mogla da potraje mesecima.

U Sjedinjenim Državama glavni problemi su dvojaki: finansijski (zamrznut budžet od preko 875 miliona dolara za bezbednost zbog delimičnog zatvaranja vlade u Ministarstvu unutrašnje bezbednosti) i politički oko ICE-a (Uprava za imigraciju i carine Sjedinjenih Država). Tod Lajons, trenutni vršilac dužnosti direktora ICE-a od marta 2025, izjavio je pred Kongresom da će ICE imati „ključnu ulogu“ u obezbeđivanju prvenstva, posebno preko svoje jedinice za istrage unutrašnje bezbednosti. Odbio je da obeća prekid operacija deportacije tokom utakmica, što je izazvalo zabrinutost.

Posle incidenata u Minesoti (gde su agenti ICE-a ubili dva američka državljanina tokom akcija), izbili su masovni protesti, strah od racija blizu stadiona i pozivi na bojkot od nekih navijačkih grupa i organizacija za prava imigranata. To dodatno diže tenzije oko masovnih deportacija u Trampovoj administraciji, ali zvaničnici ističu da će fokus biti na bezbednosti posetilaca, a ne na hapšenju turista. SAD ipak imaju ogromno iskustvo sa velikim događajima, pa se očekuje da će koordinacija uspeti.

Lokalni organizatori već javno govore da bi kašnjenje moglo da ima „katastrofalne posledice“ ako se ne reši uskoro – do aprila ili maja. Političke tenzije oko imigracije i deportacija dodatno dižu nervozu, ali SAD imaju ogromno iskustvo sa velikim događajima (Super Bowl, Olimpijske igre, samiti G7/G20), pa se veruje da će na kraju uspeti da koordiniraju federalne i lokalne snage i pokriju sve rupe.

Kanada, sa druge strane, prolazi gotovo neprimećeno – nema većih političkih ni kriminalnih turbulencija, pa ostaje najstabilnija i najbezbednija od tri zemlje.

Šta bi ipak moglo da pođe po zlu? Stručnjaci (od Stratfora do bivših agenata DEA) ističu nekoliko scenarija: ako se nasilje u Halisku ne ugasi brzo, moguće su nove blokade i incidenti blizu stadiona u Guadalahari, što bi možda dovelo do privremenih upozorenja za turiste ili čak premeštanja nekih utakmica na drugu lokaciju u Meksiku.

U SAD, ako budžet ostane zamrznut predugo, neke države (naročito Teksas i Kalifornija) mogle bi da imaju manjak policije ili opreme. Tu su i hibridni rizici – kombinacija navijačkog nasilja, eventualnih protesta i (mada malo verovatnih) terorističkih pretnji – plus logistički izazovi sa dolaskom preko pet miliona navijača u uslovima pojačanog nadzora.

Ipak, uprkos svemu tome, Svetsko prvenstvo 2026. nije ozbiljno ugroženo. Bezbednosne mere su podignute na nivo samita G20 ili Superboula: mesecima unapred se prate svi rizici, stadioni će biti pod totalnom kontrolom, sa masovnim prisustvom specijalnih jedinica, vojske i detaljnim planovima za evakuaciju i hitne slučajeve.

U najgorem slučaju moguće su privremene restrikcije saobraćaja ili kretanja u pojedinim gradovima, ali otkazivanje turnira ili masovno seljenje mečeva u druge zemlje smatra se gotovo nemogućim.

Na kraju, i pored regionalnih izazova, prvenstvo ostaje na pravom putu – spremno da pruži bezbedno, uzbudljivo i nezaboravno iskustvo za milione navijača iz celog sveta.