U noći 7. jula 2020. godine na ulicama Beograda došlo je do krvavih sukoba između policije i građana besnih zbog odluke Aleksandra Vučića da uvede produženi policijski čas tokom vikenda. Ovim spontanim građanskim demonstracijama u Beogradu, prethodili su, tri nedelje ranije, republički izbori, na kojima je vlast Aleksandra Vučić dobila gotovo apsolutnu većinu, ostavivši parlament gotovo bez ijednog opozicionog glasa. Ovo je podsetnik kako je to izgledalo iz ugla mobilnih ekipa portala nova.rs koje su čitavu noć provele na ulicama prestonice.

Nedugo posle obraćanja predsednika Vučića na Nacionalnom servisu, građani su počeli spontano da se okupljaju na platou ispred zdanja Skupštine Srbije uz pištaljke i šerpe, a blokirana je i raskrsnica ulice Kneza Miloša sa Bulevarom kralja Aleksandra.

Građani o Vučićevoj najavi novog, produženog policijskog časa

Posle vesti o okupljanju građana velike grupe studenata iz beogradskih domova krenule su u pravcu centra grada sa namerom da se priključe demonstracijama. U isto vreme ka Skupštini Srbije su upućene i jake policijske snage pod punom opremom za razbijanje demonstracija…i krvava noć je počela.

Veliki broj protestanata probio je zaštitne barijere i upao u zgradu Skupštine, odakle su uz pendreke i suzavac ubrzo potisnuti.

„Borba“ se zatim preselila na plato ispred Skupštine koji je ubrzo uz pomoć nekoliko policijskih kordona ispražnjen brutalnom silom. Suzavac je leteo na sve strane, šok bombe su odzvanjale centrom grada, prvi povređeni su transportovani ka bolnicama, a oni koji su spas potražili u Pionirskom parku takođe se nisu dobro proveli.

Iste večeri brojne ekipe inostranih medija slale su „užasne slike“ Beograda u plamenu i suzavcu, ističući brutalnost policijskih snaga, ovako su nas oni videli…

Beogradski centar za ljudska prava objavio je izveštaj o epilogu slučajeva prebijanja građana Srbije od strane policajaca, za koje još uvek niko nije odgovarao. Dok je u pojedinim slučajevima bilo nemoguće identifikovati policajce, kako tvrde nadležni organi, u drugim su snimci sa nadzornih kamera preuzeti suviše kasno.

Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava za Nova.rs kaže da su pružili neophodnu pomoć brojnim građanima i podneli čak 32 krivične prijave, dok je još 11 podnetih samoinicijativno.

“Sa 18 žrtava smo uspeli da stupimo u kontakt, obezbedili smo im preglede, advokate, a za neke žrtve smo išli i da ukažemo da postoje kamere pomoću kojih bi mogli da se identifikuju policijski službenici. Ipak, epilog je takav da u beogradskim tužilaštvima nemamo nikakvog uspeha, odnosno niko nije identifikovan. U većini slučajeva, Sektor unutrašnje kontrole (SUK) policije tvrdio je da je nemoguće identifikovati službenike, jer su nosili maske”, kaže Ilić.